Čari i ćudi prirode mog kraja
Svako mesto je posebno na svoj način, to je rečenica koju danas svi pričaju, dok ja mislim da ta reč posebno znači da su to čari i ćudi i sve ostalo što priroda ima da ponudi. Razmišljajući šta su čari i ćudi mog mesta dolazim do reke Rasine i gledam vodu koja polako i stidljivo pravi svoje male talase.
Dok sedim i posmatram vodu i lepotu koja me okružuju čujem ljude kako kažu da svi mi živimo u prelepom svetu. Dugo razmišljam o toj rečenici i gledajući ispred sebe, polako shvatam da ljudi dolaze ovamo da bi videli ovaj prizor i uživali u njegovoj lepoti. Sloga i dobrota tih ljudi dodatno krasi ovu prelepu sliku. Dok se vraćam kući i vetar mi mrsi kosu osećam razne mirise cveća koji se mešaju i daju još jedan pečat mom kraju. Kada se bakarno nebo pojavi iznad mene, moj kraj i sva priroda koja ga okružuje stvaraju jedinstvenu sliku koja oduzima dah. Kada padne mrak i okruži me tama, na nebu zasja pregršt zvezda koje su veoma daleko od mene, ali mi se ipak sa te daljine smeše dok polako koračam, gledam čari prirode i upoznajem njene ćudi.
Sada dok ovo pišem shvatam da priroda mesta u kome živim ima mnoštvo čari i ćudi i da su svaka travka i latica cveta, svaki kamenčić i talas Rasine doprinele tome da svi mi kada izađemo iz kuće ispred sebi imamo prelepu sliku koja nam izaziva osmehe na licu i čini svaki naš dan još boljim i lepšim.
Jovana Dimić (Kruševac, 2011.)
"Rasina" Kruševac
