BOSKE

Deca - Ivo Andrić

U pripoveci “Deca” prosedi inženjer nam priča priču koja se davno zbila, dok je još bio mali dečak i otkriva nam bolnu istinu o sebi i o svoj deci sveta. Seća se dana svoga detinjstva kada je protiv svoje volje bio primoran da se opredeljuje između goniča i progonjenih, ističući da ni tada u duši njegovoj nije bilo mesta za one koji gone i zlostavljaju slabije i nemoćne. Želeo je da bude hrabar i cenjen od strane svojih drugova, da ravnopravno sa njima učestvuje u borbi sa njihovim protivnicima, a nije mogao da se ponaša kao nemilosrdni ratnik spreman ne samo da pobedi svog protivnika, nego i da mu nanese bol i ako može, ubije ga. 

A sve se desilo u pretprolećno vreme, prazno i suvo doba kada je grejalo slabo martovsko sunce i nije bilo ni kupanja, ni sankanja. Deca nisu znala čime da ispune svoje slobodno vreme i ublaže dosadu koja ih je mučila. Ne znajući gde da krenu, ni šta da rade sedeći na tarabama izmišljala su nove i čudne igre. Neke od tih igara su bile svirepe i nanosile su bol drugoj nedužnoj deci iz komšiluka, što je ostavilo duboke tragove u sećanjima našeg pripovedača. Kao član družine, slepo je išao za ostalima čak i u trenucima kada njihovo ponašanje nije bilo u skladu sa ljudskim vrlinama, poput velikodušnosti, zaštite najakog, dobrote i pravde. Sada, kao zreo čovek u trenucima kada su dani njegovog detinjstva daleko iza njega, još uvek je osećao gorčinu i bol zbog okrutnosti svojih nekadašnjih drugova i prezira koji je od njih dobio samo zato što se ponašao drugačije od njih. Želeo je i on da da bude kao ostali dečaci iz ulice, odan vođama, hrabar i uvek spreman da uđe u žestoku borbu sa dečacima iz susednog naselja. Kada su ga pozvali da krene u svoj prvi borbeni okršaj osećao se počastvovanim i silno je želeo da se dokaže pred drugima. Njegov status pojedinaca u grupi dečaka zavisio je od toga kako će se pokazati u toj borbi. Ali, napad na jevrejsku decom na njiov praznik, preobražaj njegovih drugova iz sasvim običnih osoba u nehumane i zle osobe pune mržnje koje jure za uplašenim dečacima kao grabljivci za plenom, unele su nemir u njegovo srce. Taj nepoznati, veliki i uzbudljivi svet u kome se iznenada našao bio je strašni svet u kome se nosi koža na pazar, daju i primaju udarci, mrzi i likuje, pada i pobeđuje. Ali, naš pripovedač koliko god da je želeo da se uklopi i postane kao drugi nije mogao da ide protiv sebe samog, svoje blage naravi i svog karaktera. Nije mogao da udari preplašenog i povređenog dečaka koji je upao u zamku njegovih razbesnelih drugova. Dok je taj progonjeni dećak stajao pred njim sa podignutim izranjavanim rukama i zabačenom glavom kao kod samrtnika, osetio je sažaljenje prema njemu i pustio ga je da pobegne. Svojim humanim postupkom izazvao je prezir i podsmeh kod ostalih dečaka iz kraja i postao slabić u njihovim očima, ali je sačuvao svoju dušu, ono ljudsko u sebi što ga je činilo drugačijim od besne, krvi žedne životinje.

Iako je mnogo godina prošlo trauma iz djetinstva ostala je duboko urezana u pamćenje našeg pripovedača i izašla je na površinu sa prvom bujicom njegovog sjećanja. Nije mogao da zaboravi lice izbezumljenog jevrejskog dečaka sa napola otvorenim ustima, usnama pobelelim od straha i očima razlivenim kao voda bez pogleda i bilo kakvog izraza. Ta slika progonjene osobe i njegovih razbesnelih goniča, bol, patnja i krivica što je bio učesnik tog strašnog događaja pratili su ga celi život i sada, mnogo godina kasnije prepričavanjem tog nemilog događaja iz detinjstva šalje nam poruku da ne sledimo druge, nego da sledimo ono što je dobro u nama, da u svojoj duši uvek nađemo mesta za slabije i nemoćne, a osudimo one koji ih gone i zlostavljaju.

Boske

 

DECA - Ivo Andrić

Književna vrsta:  pripovetka

Književni rod: epika

Tema:  Bolno sećanje pripovjedača na dane svog detinjstva i tuču u kojoj je učestvovao.

 

Kompozicija dela

Početak: Prosedi inženjer se seća svog detinjstva i priča nam priču o životu dece u njegovoj ulici, njihovim vođama Miletu i Paliki i sukobima sa ostalom decom iz kraja. Mile i Palika pozivaju svu decu iz ulice da idu da tuku Jevreje i to baš na Veliki četvrak, jevrejski praznik. Pozvan je i naš pripovedač.  Mile je imao posebno oružje, cev od gume koju je napunio olovom. Palika je imao lovački štap, a dečak, naš pripovedač je dobio letvu sa ekserom na dnu. Otišli su u jevrejsku ulicu i primakli se četvorici jevrejskih dečaka.

Zaplet: Jevrejski dečaci obučeni u praznička odela igrali su se u dnu ulice. Mile je dao znak ostalim da krenu prema njima. Svi zajedno pojurili su ka dečacima i počeli ih udarati svojim prethodno pripremljenim oružjem. Izneneđeni i preplašeni jevrejski dečaci su se razbežali, ali su napadači krenuli za njima. Trojica dečaka su se uspela sakriti, a četvrti koji je bežao iz ulice u ulicu sakrio se u ruševine. Napadači su ga otkrili i  opkolili.

Vrhunac: Dečak, sadašnji inženjer, bio je zadužen da čuva glavni izlaz i da savlada begunca, ako udari na njega. Odjednom našao se lice u lice sa jevrejskim dječakom koji nekao uspeo da se otrgne od Palike. Gledajući preplašeno lice begunca, njegove bele usne, otvorena usta i izbezumljeni pogled, naš pripovedač je osetio sažaljenje i pustio ga je da pobegne.

Rasplet: Jevrejski dečak je pobegao, a Mile i Palika su dotrčali do sadašnjeg inžinjera, odgurnuli ga grubo i prezirno i nakon toga sami krenuli nazad u svoj sokak.

Epilog: Dečaci iz naselja pravili su šale na račun sadašnjeg inženjera. Nisu u njemu videli dobrog i humanog dečaka, nego slabića i kukavicu.