Čudesni svet detinjstva

Juče sam se pitao kako da napišem ovu temu i šta je tako čudno u učenju genitiva, prostih brojeva i građe ćelije. Jutros sam dugo čekao red u prodavnici i posmatrao ljude. Najednom kao da mi se upalila lampica i  shvatio sam da je moj svet zaista čaroban.

Mama mi je rekla da detinjstvo neprimetno dođe i neprimetno ode. I tako samo sećanje ostane kao dokaz za taj čudesni svet. Hvala Bogu, pomislio sam, ja još uvek uživam u njemu. Ako zaboravim za onaj bod za peticu i to što sam išvrljao komšijina vrata i još neke sitnice moji dani su divni i bezbrižni. Obojeni su smehom i druženjem. Detinjstvo ima moć da za tren budeš na Marsu, a zatim na reliju u Italiji. Pre nekoliko dana sam bio kapetan Nemo, a sledećeg dana gadni bandit sa Divljeg zapada. Srećan sam što trčim oko zgrade, što kao vetar jurim na biciklu, pa i zbog onog razbijenog prozora na Milanovoj radnji. Osećam se kao Princ od Persije kada uđem u svoju sobu i zaronim u carstvo igračaka. Sve ovo je proizvod mašte i tog, zaista, čudnog sveta detinjstva.

Možda neki od nas to još uvek ne shvataju.

"Nema sveta ni planete
        gde ne može stići dete..."-
reče Ljubivoje Ršumović.

Ja sam shvatio u čemu je čarolija.

Ognjen Mutavdžić

Beograd, 2009.

 

 Ja se onda narogušim

Sve igračke i sve sprave
Koje za nas decu prave
Polomiću iz zabave

U te tobož strašne sprave
Oni razne laži stave
Da nas draže da nas dave

Ja se onda narogušim
Sve polomim i sve srušim
Pa osećam mir u duši

Rajko Petrov Nogo

 

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane