Dilema kneza Lazara
Dilema kneza Lazara je nastala uoči bitke na Kosovu polju, kada je knez bio prinuđen da donese veoma važnu odluku o sudbini svoje zemlje i svog naroda.
Protičavši pismo turskog cara Murata u kome Murat od njega traži da bira između mirne predaje ključeva svih gradova i bitke u Kosovo polju knez Lazar je upao u ljudsku i drzavničku dilemu. Njegova dilema je bila da li poći u bitku za koju se zna da je unapred izgubljena ili je izbeći i sačuvati živote svojih ljudi. Da li se pokoriti i izabrati život u ropstvu ili časno umreti na bojnom polju? Bio je to težak izbor za kneza, jer je znao je da će gubitak biti veliki, šta god da izabere i kakvu god odluku donese. Knez Lazar nije bio državnik koji misli samo na sebe i svoju vlast. On je bio hrabar i odlučan vojskovođa kome je budućnost zemlje bio na prvom mestu, ali i brižan i osećajan čovek koji se nije stideo da zaplače kad ga nešto muči. I plakao je gorko dok je čitao Muratovo ucenjivačko posmo, što govori o tome koliko je njegova dilema bila velika i koliko mu je izbor bio težak. Lazar je znao je da je turska vojska mnogo veća i mnogo jača od srpske vojske i da je ne mogu pobediti. Ali ipak, ponos i čast su mu bili važniji od života i knez je odlučio da se njegov narod ne preda bez borbe. Ljutitim rečima je izrekao kletvu u kojoj je prokleo sve one koji odustanu od borbe. Kletva cara Lazara je bila odgovor na njegovu dilemu i jasno je ukazivala na njegov izbor.
Dilema kneza Lazara je bila velika jer je od njegovog izbora zavisila sudbina srpske zemlje i srpskog naroda. Knez je izabrao smrt i čast umesto moralnog pada i života u ropstvu. Time je njegova dilema bila rešena.
Boske
KOMADI OD RAZLIČITIJEH KOSKOVSKIJEH PJESAMA
Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa kosovskih pesama
Književni rod:
Epika
Tema:
Odgovor cara Lazara na Muratovu ucenu
Glavni likovi
Knez Lazar, car Murat
Mesto i vreme radnje
Kruševac, nekoliko dana pre bitke na
Kosovu polju
Analiza
Pesme o Kosovskom boju Vuk Karadžić je zabeležio kao zasebne celine u II knjizi „Srpskih narodnih pjesama“. U istoj knjizi objavio je i pet odlomaka koje je nazvao „Komadi od različnijeh kosovskijeh pjesama“. U ovim odlomcima narodni pevač je opevao stanje pre i posle boja, ali ne i sam Kosovski boj.
Prvi odlomak: Muratova ucena izrečena je samouvereno, sigurno i spokojno, bez povišenog tona, a njegove reči pretnje su bile bahate, nadmene i uvredljive. Došao je na tuđu teritoriju sa željom da nametne svoju vlast, pri tome vređa i potcenjuje kneza Lazara svojim predlogom o srpskoj predaji.
Drugi odlomak: Kletva cara Lazara izrečena visokim tonom koja predstavlja odgovor na njegovu dilemu i jasno ukazuje na njegov izbor. Lazar ne želi da se preda, a ni da ispuni uslove koje mu je nametnuo bahati i nadmeni turski vladare. Lazar zove čitav srpski rod u boj koji će odličiti o sudbini srpskog naroda. Poziv je uobličen u kletvu i izraz Lazareve nemoći. On proklinje sve koji se ne odazovu na boj, kune rod i porod, jer je to najteži vid kletve.
Treći odlomak: Kneževa večera na kojoj zdravicom knez Lazar optužuje Miloša Obilića za izdaju, na šta uvređeni Miloš burno reaguje. Zaprepašćen optužbama on direktno optužuje Vuka Brankovića za izdaju, zaklinje se bogom da će ubiti turskog sultana i tako, rečju i delom dokazati svoju vernost knezu Lazaru i celom srpskom narodu. U ovom odlomku preovlađuju statički motivi: motiv izdaje, kletve, žrtvovanja, verbalnog sukoba.
Četvri odlomak: Razgovor srpskih junaka Miloša Obilića i Kosančić Ivana. Miloš Obilić se kod Kosančić Ivana raspituje za množinu vojske jer jeini ima hrabrosti da pita ono što bi mnoge druge zabrinulo i demoralisalo. On ima nameru da ubije turskog cara Murata i želi da napravi plan za akciju. Čuvši koliko je moćna turska vojska Obilić traži o Ivana da ne podnosi izveštaj knezu Lazaru jer ne želi da se knez zabrine, a srpska vojska uplaši i poklekne pre nadmoćnijim neprijateljem.
Peti odlomak: Kroz stihove su opevani pojedinci koji se bez straha od smrti časno borili za svoj narod. Svi opisi su dati u hiperboli što nam samo ukazuje na veličinu požrtvovanja tih junaka.
