Dioba Jakšića

Dioba Jakšića je pesma pokosovskog ciklusa u kojoj se govori o podeli nasledstva i svađi oko njega između braće Dmitra i Bogdana Jakšića.

Pošto su podelili nasledstvo koje je ostalo iza njihovog oca braća su se sukobila oko konja i sokola. Stariji brat Dmitar je bio sitničav, sebičan i pohlepan. Smatrao je njemu kao starijem bratu treba da pripadnu i konj i soko, ali mlađi brat Bogdan to nije hteo da prihvati. Zaslepljen gnevom zbog bratovog oštrog protivljenja i nepopustljivosti Dmitar je odlazeći u lov naredio svojoj ženi Anđeliji da ga otruje. Anđelija je bila uplašena i zatečena Dmitrovom grubošću, oštrom pretnjom i surovom naredbom. Morala je da donese tešku odluku, da izabere da li će poslušati svoga muža i ostati na dvoru ili će napustiti dvor pre njegovog povratka. Nasuprot svog sebičnog i uskogrudog muža Anđelija je bila dobra i plemenita žena. Volela je svog devera i uvek je bila pažljiva prema njemu. Njihov odnos je krasila vernost i uzajamno poštovanje i zbog toga ona niti je mogla, niti je želela da mu naudi. S druge strane nije želela ni da napusti dvor i svog muža, jer je bila religiozna i patrijahalno vaspitana žena. Odlučila da učini sve kako bi zavađenu braću pomirila. Umesto da ga otruje Bogdana ona mu poklanja zlatnu molitvenu čašu, njenu najdragoceniju stvar i moli ga da on njoj pokloni konja i sokola, a Bogdan joj ispunjava molbu. Molitvena čaša od suvog zlata je simbol ljubavi, sloge i porodičnog blagostanja, podstrek na praštanje i toleranciju i nije čudo što je baš nju mudra Anđelija za poklon izabrala. Dok su ona i Bogdan razgovarali u dvoru, Dmitar je bezuspešno lovio po šumi. Sasvim slučajno nabasao je na sokola kome je krilo polomljeno. Prepoznavši u sokolovim rečima svoju zlu sudbinu, požurio je u dvor da je spreči. Njegov gnev je prošao i postao je svestan da zbog beznačajne stvari može da izgubi  brata. U dvoru je saznao da mu žena nije otrovala brata, već da ga je sa njim pomirila, da je njegova zla sudbina sprečena mudrošću i plemenitošću njegove žene.

Ova pesma je pokazala na koju stranputnicu može otići čovek rukovođen gnevom, ali i na koje duhovne visine ga mogu popeti plemenitost i ljubav.  Konj i soko su simboli velikaškog i vladaškog statusa. Braći Jakšić su taj status, prestiž, obraz i čast bili vredniji od bratske ljubavi, pa su se svom gnevu ponašali sebično i nečovečno. Nasuprot njih,  Anđelija je pokazala svu veličinu ljudskog srca.  Puna razumevanja i ljubavi, svojom mudrošću i plemenitošću uspela je da spreči bratoubistvo i pomiri zavađenu braću.

Anđelija

Anđelija je bila žena Dmitra Jakšića iz pesme „Dioba Jakšića“. U pesmi je opevana kao uzorna i smerna žena koja ima sve osobine ljudskog savršenstva.  

Anđelija je živela u vremenu u kome je glava kuće bio muškarac, a žena je slušala sve muževe zapovesti i nije mu se suprostavljala. U to doba dever je bio važna porodična institucija i snaja je po pravilu bila pažljiva prema njemu, a njihov odnos je trebalo da krase ljubav, vernost i uzajamno poštovanje. Kada su se Anđelijin muž Dmitar i njegov brat posvađali oko nasledstva, Anđelija se našla u vrlo teškoj situaciji. Muž joj je odlazeći u lov, zaslepljen gnevom i mržnjom naredio da otruje njegovog brata ili da napusti dvor do njegovog povratka. Zatečena muževom grubošću, oštrom pretnjom i surovom naredbom, Anđelija se mnogo uplašila. Morala je da donese tešku odluku, da izabere da li će poslušati svoga muža i ostati na dvoru ili će napustiti dvor pre njegovog povratka. Nasuprot svog sebičnog i uskogrudog muža ona je bila dobra i plemenita žena. Volela je i poštovala svog devera i niti je mogla niti je želela da mu naudi. S druge strane nije želela ni da napusti dvor i svog muža,  jer je bila religiozna i patrijahalno vaspitana žena. Odlučila da učini sve kako bi zavađenu braću pomirila. Njena pamet i snalažljivost su joj pomogli da pronađe rešenje koje će prekinuti porodični sukob. Znala je da je i njen muž i njen dever poštuju i vole, pa je odlučila da od njih zatraži da joj poklone ono oko čega se oni svađaju. Umesto da otruje svog devera ona mu poklanja zlatnu molitvenu čašu, najdragoceniju stvar koju ima i klečeći ga moli ga da on njoj pokloni konja i sokola, a on joj molbu ispunjava. Molitvena čaša od suvog zlata je simbol ljubavi, sloge i porodičnog blagostanja, podstrek na praštanje i toleranciju i nije čudo što je baš nju mudra Anđelija za poklon izabrala

Anđelija je bila mudra, snalažljiva, osećajna i plemenita žena puna ljubavi i razumevanja, odana mužu i spremna da se žrtvuje za svoju porodicu. Svojom mudrošću uspela je da pomiri muža i devera, a svojom dobrotom i plemenitošću im je pokazala svu veličinu ljudskog srca i svu lepotu nesebičnosti i uzajamnog poštovanja. Anđelijino ime u potpunosti odgovara njenoj dobroti i anđeoskom ponašanju, čiji je rezultat pobeda čoveštva nad nečovešvom.

Boske

Epska pesma iz pokosovskog ciklusa pesama
Dioba Jakšića

Tema
Sukob braće zbog nasledstva

Glavni likovi
Bogdan Jakšić, Dmitar Jakšić, Anđelija

Mesto radnje
Grad Bijograd

 

Analiza pesme

Pesma "Dioba Jakšića" je epska pesma koja pripada krugu pokosovskih pesama. To je produžena, personifikovana pesma  napisana u dijalogu. Ona ima elemente dramske kompozicije i u njoj je istaknut umetnički značaj dijaloga između likova koji su psihološki uverljivo okarakterisani. Radnja pesme se istovremeno odvija na dva različita mesta, u dvoru kroz razgovor Bogdana i Anđelije i u šumi kroz razgovor Dmitra i povređenog sokola.  Braća su u sukobu, besni su jedan na drugog  i fizički su razdvojeni.  Posrednik u pomirenju između braće je s jedne strane Anđelija, žena velikog srca koja je ima naveću moralnu vrednost od svih likova ove pesme i povređeni soko, sa druge strane koji gubitak krila i život bez letenja poistovećuje sa gubitkom brata.

Ova lirski intonirana epska pesma izuzetnih etičkih vrednosti  govori o iskušenjima koja vrebaju kada se pohlepa izdigne iznad moralnog i ljudskog. Ona je porodična drama u kojoj strast na smrt zavađene braće biva pobeđena plemenitošću žene jednog od njih. Ideja narodnog pevača je da dočara mudrost srpske žene i važnost porodice u životu. 

Osim imena braće Jakšića u pesmi "Dioba Jakšića" nema ničeg istorijskog, ali se kroz neslogu i sukob braće Dmitra i Bogdana naslućuje opšta razdeljenost i nesloga između vladajuće vlastele u tadašnjem srpskom društvu.  Pesma počinje razgovorom između nebeskih tela. Sukob među braćom dobio je vasionske razmere i nad njihovom neslogom i zločinačkim mislima o bratubistvu zgražava se cela vasiona (personofikacija i hiperbola: ljudski sukob u sferi nebeskih pojava ističe pogubnost nesloge. Sve u prirodi i ljudskoj duši udružilo se protiv zla.)

 

               Nazad                                                                                                 Vrh strane