Stigla je zima

Jesen je polako otišla, a umesto nje stigla hladna bela zima. Ušunjala se polako u naše živote i svojim ledenim rukama čvrsto stegla ceo grad.

Snežni oblaci kao bele lađe plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nežne bele pahulje kao nebeske balerine plešu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i krovove kuća. Sve oko nas, polako postaje belo. Drveće je dobilo novu odeću i umorne grane nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kuća beli šeširi. Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i umesto zavesa različitih boja, sada na svim prozorima vise bele čipkaste zavese. Zima je probudila uspavane dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim kućama, a životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano sprema za zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su ućutali. Sede u svojim malim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama.

Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne jedino se na dečijim licima vidi osmeh. Oni vole kad im se pahulje nežno lepe za lice, vole sneg i igre u njemu. Zima je deci omiljeno godišnje doba.

 Boske, 2008.

    

 Ne može nam ništa zima

Ne može nam ništa zima
Ni mećava što fijuče
Kuća puna pravog dima
Čekaće nas ko i juče

A mećava kad zadrema
kraj ognjišta šćućurune
Ko da ničeg više nema
Belina će da nas prene

Sjakti biser ledenica
I inje na starom boru
Srebrom čipku og iglica
Mraz izvezo na prozoru

                             Rajko Petrov Nogo

 

                         Nazad                                                                                                  Vrh strane