IMenice

Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).

 Po rodu imenice se dele na :

☼  imenice muškog,

☼  imenice ženskog i

☼  imenice srednjeg roda.

► Imenice muškog roda

otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...

 ►Imenice ženskog roda

mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...

 ►Imenice srednjeg roda

dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...

  Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice
      mogu da imaju:

☼  jedninu i

☼   množinu.

Neke imenice imaju samo jedninu  a neke samo množinu.  Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik (čovek - ljudi).

► Jednina (množina) imenica

kuća (kuće), oko (oči),  rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...

► Imenice koje imaju samo množinu

usta, leđa, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila ...

  Po značenju imenice se dele na:

☼  vlastite (vlastita imena bića, država, gradova, reka, planina.. ),

☼  zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama),

☼  zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom zbiru),

☼  gradivne (imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu),

☼  misaone (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja),

☼  glagolske (nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje) i

☼  brojne imenice (nastale od brojeva pomoću sufiksa).