IMENICE

Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).

Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih imenice mogu da imaju jedninu  i množinu. Neke imenice imaju samo jedninu (singularia tantum), a neke samo množinu (pluralia tantum). Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik.

Jednina (množina) imenica:

kuća (kuće), oko (oči),  rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...

Imenice koje imaju samo množinu:

usta, leđa, grudi, prsa, nedra, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila, sanke, Karlovci, Vreoci, Divčibare, Vinkovci...

Imenice koje imaju samo jedninu (imenice koje nemaju pravilnu, već samo supletivnu množinu):

brat, gospodin, dete, vlastelin, Kragujevac, Niš, Beograd, Šarac, Jupiter, Mars

Imenice koje imaju u jednini jedan, a u množini drugi oblik:

čovek (jednina) - ljudi (množina)

 

zvezdica Podela imenica

   Po rodu imenice se dele na :

☼  imenice muškog,

☼  imenice ženskog i

☼  imenice srednjeg roda.

Imenice muškog roda

otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...

Imenice ženskog roda

mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...

Imenice srednjeg roda

dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...

Po značenju imenice se dele na:

☼  vlastite, 

☼  zajedničke,

☼  zbirne,

☼  gradivne,

☼  misaone (apstraktne),

☼  glagolske i

☼  brojne imenice.

Vlastite imenice označavaju vlastita imena bića, nebeskih tela i geografskih pojmova.

Zajednilčke imenice označavaju imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama.

Zbirne imenice označavaju imena više predmeta ili bića, skupa u neograničenom zbiru.

Gradivne imenice označavaju imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu.

Misaone imenice menuju ono što se ne može opipati ni videti, nešto što se zamišlja.

Glagolske imenice su imenice astale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje.

Brojne imenice su imenice nastale od brojeva pomoću sufiksa.