Ljubav i ljubomora

Da bi neko mogao da oseti ljubomoru on mora prvo da oseti ljubav, jer za ljubomoru je uvek potrebno dvoje koje se vole. Tamo gde nema ljubavi nema ni ljubomore.

Postoje razne vrste ljubavi i svaka od njih čoveka čini srećnim. Ljubomora je osećanje koje tu sreću kvari. Ona izaziva bol u srcu i veliki nemir u duši.  Kad je neko ljubomoran on ne pokazuje da je njegova ljubav jaka, već samo da je nesiguran u sebe i da nema poverenja u osobu koju voli. Ljubomora nije znak prave ljubavi, ona je znak straha od gubitka ljubavi. Nije ljubomoran onaj koji mnogo voli, već onaj koji se za svoju ljubav boji. Ljubomoran čovek se oseća se kao da živi u oluji ili kao da ga je pogodio zemljotres i ceo svet mu se ruši. Tužan je, nesrećan i nezadovoljan, jer ga ljubomora izjeda iznutra i polako uništava njegova prava osećanja.

Ljubav pobeđuje sve, a čovek kada voli i kada je voljen oseća se lepo, srećno i zadovoljno. Ljubomora je drugo lice ljubavi. Ona je osećanje koje ne jača ljubav, već je razara i uništava i zbog nje je čovek nesrećan. Ljubav je lepa samo kada nema ljubomore, kada je strpljiva, iskrena i čista.

   Boske

 

 

 Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave —
Ja ni onda od tog ništa neću znati

Jovan Dučić

 

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane