Majka Jugovića

Majka Jugovića je bila žena koja je imala devet sinova i sve ih je izgubila u boju na Kosovo polju. Njena velika ljubav prema sinovima i bol zbog njihovog gubitka opevani su pesmi “Smrt majke Jugovića”.

Zbog velike brige za svoje sinove i nestrpljenja da sazna njihovu sudbinu majka je molila boga za oči sokolove i krila labudova.  Bog je uslišio njenu molbu i poklonio joj ono sto je želela, jer je znao za njenu veliku tragediju. Kada je majka stigla na Kosovo i videla svoje sinove mrtve pretrpela je veliki bol, ali nije zaplakala. Bila je tvrda srca i odolela je tom velikom iskušenju. Kada se vratila u dvor i saopštila tužne vesti, svi su plakali osim nje. Slušala je glasan plač svojih snaja i gledala njihov bol, ali ni tada nije zaplakala. Ona je tugovala negde duboko u sebi. U noći bdenja konj njenog sina Damjana je zavrištao. Iako je znala zbog čega konj vrišti, želela je da joj neko skrene misli i  kaže pogrešan odgovor kako bi joj bilo lakše. Zato je pitala da li je konj žedan ili gladan, a kada joj je Damjanova žena rekla da konj vrišti jer mu nema gospodara, majčin bol bio je još veći, ali je i njega izdržala. Sutra ujutro doletela su dva crna gavrana krvavih krila koji su ispustili ruku junaka u majčino krilo! To je bila ruka njenog sina Damjana i ona je podstakla majku na sećanje i razmšljanje o svojim sinovima. Njen bol je bio ogroman i nije ga mogla izdržati. Bio je toliko velik, da se nadula se i rasprsnula. 

Ljubav majke Jugovića prema sinovima je bila ogromna, a bol zbog njihovog gubitka još veći. Iako je bila jaka i izdržljiva nije mogla da preboli smrt svojih sinova i njeno srce puklo od žalosti. Ljubav majke Jugovića prema svojim sinovima je simbol majčinske ljubavi koja nema granice i koja se ne može izmeriti.

Boske

Epska pesma iz kosovskog ciklusa pesama
Smrt majke Jugovića

Tema
Bol, tuga i smrt majke zbog gubitka muža i sinova

Glavni likovi
Majka Jugovića, ljuba Damjanova

Mesto i vreme odvijanja radnje
Kosovo polje, neposredno posle Kosovskog boja

Analiza
Pesma "Smrt majke Jugovića" pripada kosovskom ciklusu epskih pesama.  U njoj je opevana herojska tragedija majke koja hrabro podnosi smrt svog muža i svih svojih sinova, do trenutka kad se duševni bol preobraća u fizički, kada patnja prelazi sve granice izdržljivosti, i kada nagomilani, potiskivani jad raznosi celo njeno biće.

Početak pesme: Pesma počinje molbom i vapajem majke Jugovića da što pre ode na Kosovo i tamo na bojnom polju potraži svog muža Jug-Bogdana i svojih sedam sinova. Borba na Kosovu je bila strašna i ona ne može da čeka vesti o sudbini njenih najmilijih. Ona moli boga da joj podari "krila labudova" i oči "sokolove". Krila, da bi brzo savladala daljinu do Kosova, a oči sokolove da bi odozgo sa visine ugledala muže i svoje sinove i na to mesto brzo sletela. Bog je razumeo nemir i bol majke, pa joj je ispunio molbe.

Zaplet: Doletevši na Kosovu majku je zatekao stravičan prizor. Našla je mrtve svog muža i svoje sinove. Ugledala je devet kopalja, devet sokolova, devet konja i devet ljutih lava. Ta stravična slika bila je praćena i stravičnim zvukovima. Čula je kako zavrišta devet dobrih konja, zalaja devet ljutih lava i zaklikta devet sokolova.  U mrtvoj kosovskoj tišini vrisak, lajanje i kliktanje bili su još strašniji i jeziviji. Da bi izdržala bol i tugu zbog onoga što vidi i čuje majka je morala da stegne svoje srce i bude veliki heroj.

Nastavak radnje kroz dramatične scene: Majka je uzela ono što je ostalo od devet Jugovića i vratila se svojoj kući gde je dočekalo devet snaja. One nisu spavale. Neprestalno su očekivale vesti i motrile u daljinu zabrinute za majku i sudbinu svojih muževa. Ono što su videle kad je majka stigla bilo je za njih neizdržljivo. Naricale su od žalosti i bola i oplakivale gubitak svojih muževa. Njihove tužbalice pratili su vrisak devet konja, lavež lavova i kliktanje sokolova. I tu razarajuću i previše dirljivu sliku majka trpi i ne pušta nijednu suzu. U sledećoj dramatičnoj sceni u gluvo doba noći i samrtnoj tišini odjednom se začuje vrisak Damjanovog konja zelenka. Vrisak se kao sečivo zariva u srce majke koja zbog svog boila i tuge ne može da spava. Nije spavala ni Damjanova ljuba. Majka je pita da li je zelenko željan nečega, da li je gladan ili žedan, iako je u dubini duše znala da on vrišti jer mu nedostaje njegov gospodar. Svojim vriskom podsjeća majku na vreme kada je njegov sin bio živ i kada su srećni zajedno odlazili na put. I tu scenu majka je izdržala.

Vrhunac radnje: Osvanuo je dan i u dvor obavijen tugom pojavljuju se crni gavranovi sa krvavim krilima i kljunovima u peni koji majci u krilo bacaju istrgnutu ruku sa pozlaćenom burmom. Pevač prvo pušta mladu ženu da prepozna ruku svog muža Damjana da bi majci ostavio duge i mučne trenutke prisećanja. Pušta je da se vrati u prošlost, da sagleda malenu ruku sinovljevog detinjstva. Damjan joj je bio najmlađi sin i držeći njegovu ruku, "zelenu jabuku", prisećala se odrastanje sve svoje dece, kako ih je dojila, milovala, kako su je njihove nežne ruke dodirivale i  smeh radovao.

Kraj pesme i rasplet pesme: Srce majke nije više moglo izdržati preveliku žalosti, pa je od bola i žalosti presvisnula. Bila je majka heroja, a po trpljenju bola i izdržljivosti i sama je postala heroj. Na kraju su junaka u njoj pobedila materinska osećanja. Gubitak svih devet sinova je bila preselika  tragedija za majku da bi se ona kao junak mogla oteti bolu i uzvisiti nad ličnim gubitkom.

 

                         Nazad                                                                                                 Vrh strane