rečenički članovi

U ranijim razredima smo naučili da se rečenički članovi dele na glavne (subjekat i predikat) i zavisne (pravi objekat, nepravi objekat, priloške odredbe) rečeničke članove. (Vidi V razred)

 Pored navedenih članova postoje izdvojene odredbe koje mogu biti u okviru rečenice (apozicija) ili u okviru sintagme (apozitiv).   

Apozitiv je, kao i apozicija, izdvojena odredba koja iskazuju neku informaciju o imeničkom pojmu i koja se u pisanju obavezno odvaja zapetama, a u govoru pauzama. Razlika je između apozicije i apozitiva je u tome što apozicija govori o tome šta je neko/nešto ili ko je neko, dok apozitiv kakvo je nešto ili kakav je neko. Službu apozitiva obično vrši pridevska sintagma (njena glavna reč je uvek u istom padežu, rodu i broju kao i imenica koju određuje). 

 naporedni odnosi među REČENIČKIm ČLANOVima

Naporedni odnos je odnos koji postoji među rečima i sintagmama koje imaju istu službu u okviru rečenice. Ovaj odnos se iskazuje veznicima.

Osnovne vrste naporednih odnosa su:

☼  sastavni

☼  suprotni

☼  rastavni

 Sastavni odnos je odnos između paralelnih pojmova. Izražava se sa sastavnim
      veznicima: i, pa, te, ni, niti.

Od njega nema niti pisma niti razglednice.

 Suprotni odnos je odnos između nesaglasnih pojmova. Izražava se suprotnim
      veznicima: a, ali, no, nego, već

Pročitala sam roman, a ne pripovetku,

 Rastavni odnos je odnos između pojmova od kojih važi samo jedan pojam.
      Izražava se rastavnim veznikom ili.

To se desilo letos ili jesenas?
 

PAŽNJA!!!

Zapeta se po pravilu piše ispred suprotnih veznika, dok ispred sastavnih i rastavnih veznika najčešće izostaje.

 

                        Nazad                                                                                                    Vrh strane