Osoba kojoj se divim i koju poštujem

U mom životu postoji mnogo ljudi kojima se divim i neizmerno ih poštujem, ali bih ipak izdvojio jednu osobu koja mi puno znači. To je moj deda Milan, čovek koga svi vole i cene, uvek nasmejan i dobro raspoložen čiča koga zaista vredi poznavati.

Deda Milan je već nekoliko godina je u penziji. Živi na selu u svojoj staroj porodičnoj kući i gaji razno voće. Ne viđam ga često, ali stalno mislim na njega i lepe trenutke koje smo zajedno proveli i radujem se svakom prazniku jer znam da ću ga tada posetiti i uživati u njegovom društvu. Moj deda je star čovek. Njegova crna kosa sad je sasvim seda i govori o njegovom velikom životnom iskustvu. Ali i pored godina koje ima, on je još uvek žilav i okretan čovek koji brzo korača i svojim krupnim šakama spretno barata oko poljoprivrednih mašina i alata. Mnogo je vredan i uživa da radi u svom voćnjaku. Divim se njegovoj snazi, upornosti i želji za radom pod stare dane, iako može da živi u gradu, odmara se i uživa u svojoj davno stečenoj penziji. Shvatam da on nije na selu zato što mora tamo da bude, nego zato što voli prirodu i život u njoj. Pored toga što je marljiv i i obavlja teške i grube poslove, moj deda je nežan i plemenit čovek. Dobar je prema svima, a naročito prema meni i ostalim svojim unucima. Svako od nas je osoba za sebe, sa svojim manama i vrlinama, ali deda nas sve podjednako voli i pruža nam istu nežnost i pažnju. Nikada se ne ljuti na nas zbog naših dečijih nestašluka i ne grdi nas. Njegov glas je uvek tih i smiren, a priče koje nam priča su su zanimljive i volimo da ih slušamo. I on voli da sluša nas i da smeje se našim školskim dododovštinama. Duhovit je i često se šali, ali zna i da razgovara o vrlo ozbiljnim stvarima. Ako imam neki problem i nešto me tišti deda je uvek tu da mi pomogne. Dovoljno je samo da ga pozovem telefonom i ispričam mu šta me to muči, a on uvek ima pravo rešenje i da mi dobar savet. Ponekad mi se čini da me on razume bolje od mojih roditelja i da od njega oni treba da nauče mnoge stvari. Pametan je i u sve se razume, a mata i  tata za njega kažu da je stari mudrijaš u šta sam se i sam mnogo puta uverio. Mudar je i oštouman čovek koji zaslužuje da ga svi poštuju i cene.

Moj deda je čovek velikog srca, nežna i osećajna osoba koja ume svakoga da sasluša i svima da pomogne. Kroz život je uvek mudro koračao i stekao je veliko životno iskustvo koje sada nesebično deli sa ljudima mlađim od sebe. On je osoba koja u meni izaziva ogromno divljenje i poštovanje. Mnogo ga volim, cenim i nadam se da će živeti još dugo i dugo u svojoj kući na selu, srećan i zadovoljan među svojim voćkama.

Boske

 

 Otac moga tate

Otac moga oca,
tačnije moj deda,
bio je Solunac i čovek prvog reda,
cenjeni birokrata između dva rata,
između dedinog i svog rata.

(Moj otac nespreman svet da gleda,
pobuni se protiv deda,
a deda čovek pravog reda,
da zadrži dobre pozicije stare,
na sina studenta posla žandare.)

Moj otac tačnije moj tata,
bio je prvoborac partijski tata mata,
cenjeni birokrata posle rata.

U želji da svet svojim očima gledam,
da se pre ne predam,
istine su uspjele da me shvate,
pobunih se protiv tate birokrate.

Gospodo tate i mame dame,
točak Mercedesa nije točak historije,
a otac odmah na me kordon narodne milicije.

Moj deda sve to gleda,
i brkove suče,
seća se mog oca od juče,
i svog od prekjuče.

Milovan Vitezović

 

                        Nazad                                                                                Vrh strane