zvezdica Podne - Jovan Dučić

Svako doba dana lepo je na svoj način, a najlepše je ono kada su naše telo i duh u saglasnosti sa njim. Podne na moru u proleće, topli sunčevi zraci, svetlost, tišina i beskonačnost u prirodi unosili su mir i spokoj u penikovu dušu i upravo je to ono što nam on želi da poruči stihovima ove prelepe pesme. Ako želiš spokoj i mir u duši idi u prirodu i uživaj u svim lepotama koje ti ona pruža.

U pesmi "Podne" koja pleni svojom lepotom opevano je jedno podne na moru, u proleće kada se priroda lagano budi. Lirske slike koje su date u njenim stihovima su toliko čiste, providne i lake kao da izviru iz prirodnih pojava i ponovo se u njih vraćaju. Peskovite plaže ostrva, planine, vrtovi i šume pune čempresa i borova greje sunce puno plama. Osećaju se mirisi mora, lekovitog bilja i ukrasnog cveća i drveća. Iz modrine morskih dubina dižu se ljubičaste granitne gore i uranjaju u modrinu neba. U vazduhu trepere plavi, srebrni i ljubičasti odsjaji. Svuda okolo vlada mir. Ne narušavaju ga ni  zvuci čistog i prozirnog mora, bez talasa i pene koje nežno zapljuskuje stene, ni krikovi galebova u daljini koji se u dubokom plavetnilu neba sjaje poput srebra, ni topao dah vetra u čempresima i borovima. Iako se čuju njihovi neobični zvuci na ostrvu je i dalje sve nekako mirno, nežno i tiho u to toplo prolećno podne. Mir i spokoj iz prirode uvlače se u dušu pesnika i on se potpuno stapa sa njom postajući njen neraskidivi deo. Postaje poput glaeba slobodan, daleko od sviju sa mirnim morem koje tinja u njegovoj duši.

Svu svoju tipičnu mediteransku ljubav prema moru, svetlu, suncu, ravnoteži i skladu koju je celog života nosio u sebi, kao i sreću koju je osećao dok je boravio u prirodi, gledao je i sa njom razgovarao utkao je u stihove ove pesme. Sećanje na prelepe morske pejzaže unosilo je mir u njegovu dušu, a kap modre morske vode koju je nosio u srcu pretočila se u pesmu o ostrvu usred mora u jedno prolećno podne. Opisujući svoj doživljaju ostrva u podne on nije naslikao nijedno postojeće ostrvo koje bi se moglo nazvati određenim imenom nego ostrvo koje je nosio u sebi. Ono je postojalo u njegovom srcu, a poplavilo je i posrebrenilo od njegovih nežnih osećanja.

Boske

Analiza

Pesma "Podne" je lirska opisna (deskriptivna) pesma u kojoj je kroz mnoštvo opisa iskazan doživljaj lirskog subjekta u odnosu na jedno podne na moru.  Glavni motiv pesme je jedno sunčano podne na ostrvu okruženom morem. Pesma se sastoji od pet strofa, a svaka strofa od četiri stiha iz čega sledi da se radi o pet katrena. Stihovi su napisani u lirskom dvanestercu kojim je pesnik naglasio spokojstvo i mir koje čoveku donosi kontakt sa prirodom. Rima je obgrljena jer se u strofama rimuju  prvi i četvrti stih, drugi i treći stih. U pesmi se pojavljuje veliki broj stilskih figura. To su: epiteti (mlado, krupno, sjajan, modar, proljetnjega, ljubičaste, granitne, svetli, topal, staklen, sunčanim, ispranim, srebrni, modrijem, mirno, bled, srebrenaste, rodne, mlado, krupne), kontrast (empres i bor,  ostrvo i more, obala i šuma, svod i dno, neme obale i šušte vali), metafora (sunce puno plama,  granitne gore, produženo vidim u mojoj duši mirno more), personifikacija (mlado sunce, miris trepti, površina celiva stene gore - zrcale se u dnu, prah trepti, nemo stoje obale) i onomatopeja (treptati, šuštati).

Pesma "Podne" ima dve slike: sliku prirode i sliku stanja u duši lirskog subjekta.

Prva slika se proteže u prve tri strofe. One su deskriptivne, slikaju panoramu, opisuju mesto na kome se lirski subjekat nalazi. Druga slika se proteže kroz poslednje dve strofe. Mirnoća i tišina prirode vladaju i u duši lirskog subjekta koga pesnik uvodi na kraju pesme (prvo priroda, pa čovek), kazujući kako i on oseća isti taj mir i muk. Poslednji stih je namerno isprekidan: „Galeb još svetluca. Mir. Svuda je podne.“  Podne nam donosi taj mir i tišinu; isprekidane, kratke rečenice služe tome da stvore takav utisak usporenosti i mira, u podne, taj vrhunac dana kada vlada najveća vrućina i nema nikoga.

 

Stilske fiugure u pesmi

Epiteti su pridevi ili imenice koje se vežu uz imenicu i doprinose  slikovitosti izraza.

Kontrast je stilska figura u kojoj se nešto poredi po suprotnosti. Njegovom primenom, suprotne pojave su jače izražene. Predstavlja specijalna vrsta poređenja.

Metafora je stilska figura koja se drugačije zove skraćeno poređenje. Najčešće se koristi da se slikovito opišu neko biće, predmet ili pojava.

Personifikacija je stilska figura u kojoj se neživim bićima  daju osobine živih bića.

Onomatopeja je oponašanje zvukova iz spoljašnjeg sveta sa ciljem da se kod slušaoca ili čitaoca izazove sličan akustički utisak.

 

zvezdica zvezdica zvezdica

Opisna (deskriptivna pesma) je vrsta lirske pesme u kojoj pesnik slika prirodu i njene pojave. Kako je i sam čovek deo  prirode, živi u njoj i njome oživljava sebe i svet oko sebe, ona je element nerazdvojivo vezan za saopštavanje skoro svih ljudskih emocija.  U opisnim pesmama pesnik kroz slike pejzaže iskazuje svoja najdublja osećanja i pokazuje kako priroda u svoj svojoj veličini i lepoti deluje na njega samog.