PRIDEVI
Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, boju i padežu. U rečenici pridevi nisu samostalne reči, a vrše službu atributa ili imenskog dela predikata, odnosno imaju atributsku ili predikatsku funkciju.
Pridevi su najčešće izvedene reči.
Izvedeni pridevi nastaju od imenične osnove i korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su jednoznačne reči i njih u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad, živ, bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bića (Anino, Majin, Ivanov...) pišu se velikim slovom.
Pridevi nastali od vlastitih imena koji se završavaju na -SKI, -ŠKI, -ČKI pišu se malim slovom (srpski, kragujevački, fruškogorski, banjalučki, niški...)
Podela prideva
► Prema značenju pridevi se dele na:
☼ opisne,
☼ prisvojne,
☼ gradivne,
☼ vremenske,
☼ mesne.
Opisni pridevi označavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je nešto.
Prisvojni pridevi označavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, čije je nešto.
Gradivni pridevi označavaju od čega je napravljena imenica uz koju stoje.
Vremenski pridevi označavaju imenicu po vremenu.
Mesni pridevi pokazuju mesto.
► Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
☼ određene (svi pridevi)
☼ neodređene (opisni i gradivni pridevi)
Odrđeni pridevski vid označava nešto određeno. Dobija se na pitanje KOJI?
U muškom rodu određeni vid prideva ima nastavak - U koji se u govoru dugo izgovra. U ženskom i srednjem rodu određeni i neodređeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u akcentu i dužini izgovora nastavka. Oblici određenog vida prideva u ženskom rodu završavaju se dugim A u jednini i dugim I u množini.
Primer: Obojiću sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi čovek piše pismo.
Neodrđeni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na pitanje KAKAV?.
Neodređeni i određeni vid prideva se različito menjaju po padežima.
Primer: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad čovek je pisao pismo.
Komparacija
prideva
Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bića, kažemo da je pridev u svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta jače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - IJI, - JI, - ŠI na osnovni oblik prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bića ili predmeta najjače izražena u odnosu na istu osobinu nekog drugog bića ili predmeta sa kojim se poredi kažemo da je pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rečce NAJ na komparativ prideva. Rečca se uvek piše zajedno sa komparativom, a u slučaju kada pridev počinje slovom J, ono se piše dva puta.
Primer: jak - jač - najjači, jasan - jasniji - najjasniji
Pravila komparacije ne važe za sve prideve u srpskom jeziku!
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade po pravilima za komparaciju, pa za njih kažemo da imaju nepravilnu komparaciju. U te prideve spadaju:
dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
veliki - veći - najveći
mali - manji - najmanji
