PRIDEVSKE ZAMENICE
Pridevske zamenice su promenljive vrste reči koje u rečenici imaju istu službu reči kao pridevi, odnosno zamenjuju prideve. One u rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. One mogu da se jave u sva tri roda jednine i množine i slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
Vrste pridevskih zamenica:
☼ prisvojne ili posesivne,
☼ pokazne,
☼ upitno-odnosne,
☼ odrične,
☼ neodređene,
☼ opšte ili određene i
☼ ostale.
Prisvojne pridevske zamenice
pokazuju
kojem licu nešto pripada. Dobijaju se kao odgovor na
pitanje ČIJI? Kao i pridevi, slažu se u rodu broju i padežu
sa imenicom na koju se odnose.
moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova
Primer: Naša škola je najbolja škola
Prisvojne pridevske zamenice za svako lice
označavaju pripadnost
subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.
svoj, svoja, svoje
Primer: Maja čuva svoju braću.
Pokazne pridevske
zamenice
su zamenice kojima se upućuje na bića, predmete ili njihove osobine. Dobijaju se kao
odgovor na pitanje KOJI?, KAKAV? i KOLIKI?
Možemo ih podeliti prema tome da li upućuju na pojam (KOJI?),
njegovu osobinu (KAKAV?) ili količinu (KOLIKI?) i
prema tome da li upućuju na nešto blizu govorniku, blizu sagovorniku
ili na nešto daleko i od govornika i od sagovornika.
Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto blizu govornika:
ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova (odgovor na pitanje KOJI?)
ovakav, ovakva, ovakvo, ovakvi, ovakve, ovakva (odgovor na pitanje KAKAV?)
ovoliki, ovolika, ovoliko, ovoliki, ovolike, ovolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)
Primer: Najviše me nerviraju ovi moji tanki prsti.
Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto blizu sagovornika:
taj, ta, to, ti, te, ta (odgovor na pitanje KOJI?)
takav, takva, takvo, takvi, takve, takva (odgovor na pitanje KAKAV?)
toliki, tolika, toliko, tolikim, tolike, tolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)
Primer: Ne mogu toliko da učim.
Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto daleko i od govornika i od govornika:
onaj, ona, ono, oni, one, ona (odgovor na pitanje KOJI?)
onakav, onakva, onakvo, onakvi, onakve, onakva (odgovor na pitanje KAKAV?)
onoliki, onolika, onoliko, onoliki, onolike, onolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)
Primer: Kako možeš da pojedeš onoliku picu?
Upitno-odnosne pridevske zamenice
su zamenice koje se upotrebljavaju u upitnim i odnosnim
rečenicama.
koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, čiji, čija, čije...
Kod ovih zamenica često se greši u upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na nešto živo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na nešto neživo, akuzativ glasi KOJI.
Primer: U koju školu ideš?
Odrične pridevske zamenice
su
zamenice kojima se nešto odriče: pripadnost nekom pojmu, postojanje
nekog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NI -
ispred upitno-odnosnih zamenica.
nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko
Primer: Maja je nikakva osoba.
Kada se uz odrične pridevske zamenice upotrebljava predlog tada se taj predlog umeće između NI i upitno-odnosne zamenice.
ni o jednom, ni za čiji, ni o kakvoj, ni sa kakvim, ni za kog, ni do koje..
Primer: Neću da se žrtvujem ni za koga.
Pravilno upotrebljavajte upitno-odnosne pridevske zamenice!
Nepravilno: o nijednom, za ničijim, o nikakvoj, sa nikakvim, za nikog, do nikoje
Neodređene pridevske zamenice
su
zamenice kojima se upućuje na neku neodređenost: pripadnost nekom
pojmu, samog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NE -
ispred upitno-odnosnih zamenica.
nekoji, nekoja, nekoje, nečiji, nečija, nečije, nekakav, nekakva, nekakvo, nekakvi, nekakve, nekoliki, nekolika, nekoliko, nekoliki, nekolike, nekolika...
Primer: Biću na moru nekoliko dana.
Opšte pridevske zamenice
su zamenice kojima se
označava sveobuhvatnost: pripadnost nekom pojmu, postojanja
nekog pojma ili njegovih osobina.Grade se dodavanjem SVA -
ispred upitno-odnosnih zamenica.
svaki, svaka, svako, svake, svačiji, svačija, svačije, svakakav, svakakva, svakakvo, svakakvi, svakakve, svakoliki, svakolika, svakoliko...
Primer: Na um mi padaju svakakve misli.
Ostale pridevske zamenice su zamenice koje ne spadaju
ni u jednu od prethodno navedenih grupa. One imaju različita značenja.
Grade se dodavanjem I- ispred upitno-odnosnih zamenica ili
se uz njih upotrebljavaju reči: MA, BILO, GOD
koje se pišu odvojeno.
ičiji, ičija, ičije, ma čiji, ma čija, ma čije, bilo čiji, bilo čija, bilo čije, čiji god, čija god čije god, ikoji, ikoja, ikoje, ma koji, ma koji, ma koje, bilo koji,bilo koja, bilo koje, koji god, ikakav, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ikoliki, ma koliki, bilo kakav, kakav god...
Primer: Volim Miloša, kakav god da je.
Primeri...
