Proleće u meni i oko mene

Hladni i kišni dani su napokon otišli. Nečujno i neprimetno ušlo je proleće u moj grad. Nema više one tužne zimske tišine.

    Kažu da je proleće najlepše godišnje doba, da budi život i donosi radost.Topli zraci prolećnog sunca probudili su uspavanu prirodu. Proleće me podseća na slikara koji svojim bojama oživljava sve što dotakne. Promenila su se polja, šume i parkovi. Ozelenelo je drveće i šarene se terase u mojoj ulici. Jedna stara trešnja u komšijinom dvorištu obukla je svoju novu haljinu od roze cvetića. Čuje se zujanje pčela i vesela ptičija pesma dok se vetrić poigrava sa zelenim listićima topola u dvorištu moje škole. epure se narcisi na pijačnim tezgama i plave ljubičice na gradskim bulevarima. Sve je drugačije, lepše i vedrije. Mirisi proleća poigravaju se u vazduhu. Dok se igram sa drugovima u parku osećam majsku svežinu i zov prirode na buđenje. Taj zov utiče i na mene, osećam potrebu da se stopim sa prirodom. Želim da ostanem napolju da urišem svež vazduh, slušam pesme što komponuje proleće i posmatram vedro nebo iznad sebe. Taj osećaj mi puni „baterije“.

    Proleće je stiglo i sve se promenilo. Volim proleće u svom gradu.

Ognjen Mutavdžić

 Beograd, 2010.

 

 Pozdrav maju

Zimi je kraj, zimi je kraj,
Proljeće svuda vlada,
Već je stigao i Prvi maj
Sunčani praznik rada.

Vihor zastava, šumor grana,
Prozori svi u cveću,
Po našem gradu sa sviju strana
Svećane povorke krečću

Grigor Vitez

 

 Čarolija

Iza leđa jednog druma
izviruje jedna šuma.
Iz te šume viri žbun,
a iz žbuna ševin kljun,
a iz kljuna, ko iz česme,
i dan i noć teku pjesme.

Ivica Vanja Rorić

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane