O čoveku i zemlji na kojoj se rađa, živi i umire
Zemlja je dar prirode. Ona čoveku daje mnogo, ali i zahteva od njega da joj svojim marljivim i predanim radom uzvrati za sve pružene blagodati. Želja zemlje je da se čovek brine o njoj, da je ore i okopava, da na njoj seje i žanje, sadi i sakuplja zrele plodove, da misli na nju, da je voli. Ostavljena i napuštena zemlja umire polako i zato oni koji se na zemlji rađaju, ti hrabri i vredni ratari, ostaju tom mestu gde su rođeni do kraja svog života. Oni žive i rade na svojoj zemlji kako bi je sačuvali od propadanja. I ne samo nju, nego i sebe i sve ono što predstavlja njihov prošli i sadašnji život.
Iako zna da zemlja od njega zahteva mnogo truda, muke i znoja i da bez teškog i napornog rada ne može da ima sve ono što mu je potrebno, ratar duboko u sebi nosi ljubav prema svojoj zemlji. On razume njen čudesni govor, razgovara sa njom, u duši je miluje i čuva. Ponekad od sreće i zapeva, a njegova pesma je jednostavna i prosta, nekada nežna i blaga, nekada sumorna i teška, baš onakva kakav je i njegov ratarski život. Kad mu je mnogo teško, a često jeste, on se ne žali nikome, ne kuka, već živi svoj život ispunjen svakodnevnom mukom. Pomiren sa svojom sudbinom, nada se samo jednom, a to je da uspe da vidi plodove svoga napornog rada.
Obuzet samo zemljom, da je na vreme uzore, obradi i zaseje usevima ratar ne mašta mnogo. On je bez golemih žudnji, bez velikog htenja. Njegovi snovi su vezani samo za uzorane brazde, zrele plodove i klasje što se na vetru pokreće i šušti. Kad ugleda prvi klas žita ili struk kukuruza on radosno kliče i zaboravlja na svu muku, umor, na svoje žuljave ruke i znojne bore. Srećan je i zadovoljan što su mu se želje i snovi ispunili.
Analiza
Pesma “Ratar” predstavlja jednu od najlepših pesama posvećenih zemlji i seljaku. Ona je rodoljubiva i socijalna pesma. Socijalna je jer pesnik u njoj peva o rataru i njegovom radu na zemlji, o uloženim naporima i ratarskoj muci izražavajući kroz svoje stihove saosećanje prema tom teškom životu. Takođe, pesnik naglašava duboku i večnu vezu između čoveka i zemlje, snažno osećanje ratara da zemlja koju obrađuje postoji zbog njega i on zbog nje, negovu ljubav prema zemlji kojoj se divi i kojom se ponosi, pa je ovo ujedno i rodoljubiva pesma.
Stihovi u pesmi se rimuju u obliku obgrljene rime: spoljni stih se podudara sa spoljnim, a unutrašnji sa unutrašnjim. Pesma je ispevana u slikama koje polaze od čulnih doživljaja, a do njih se dolazi čulom vida, sluha i dodira (žuljave ruke, sede vlasi, znojne bore, klasje šušti, on sa nje kliče). Pored ovih konkretnih motiva u pesmi se nalaze apstraktni motivi (bezmerna nežnost, seta mori, voli). Da bi pokazao koliko je zemlja bliska rataru pesnik joj daje svojstva živih bića (zemlja zbori, probuđene zemlje). Ova stilska figura se zove personifikacija.
Kompozicija pesme
Prva strofa: U prvoj strofi data je slika ratara na njivi. On stoji u brazdi, umoran, oslonjen na svoj plug. Odmara se od napornog rada, pravi kratak predah i duboko diše. Vetar i miris vlažne zemlje ga osvežavaju. Njegove ruke su žuljave, a kosa seda i duga. To je slika starog čoveka koje je ceo svoj život proveo na njivi, čoveka koji se rodio na zemlji i na njoj će da umre.
Druga strofa: U drugoj strofi pesnik nam peva o ratarovim osećanjima prema zemlji i tome kako se on prema njoj odnosi. Pred njim se pružaju uzorane brazde, spokojne i mirne. To su bogate brazde koje će doneti žito. Zato ih gleda sa nežnošću i ljubavlju. Ispunjen je zadovoljstvom i na trenutak zaboravlja na svoju muku i težak život.
Treća strofa: U trećoj strofi pesnik je svojim stihovima želeo da istakne vezanost čoveka za zemlju, njegovu odanost i ljubav. On voli zemlju na kojoj stoji iako mora da naporno radi, muči se i proliva mnogo znoja.
Četvrta strofa: U četvroj strofi pesnik nam govori zašto ratar voli svoju zemlju. Voli je i odan joj je jer ga ona nagrađuje za njegov trud, daruje ga zrelim plodovima, a kad ih ugleda od zanosa i prevelike radosti on srećno kliče. Kad sve rodi, oteža i počne da se pokreće na vetru, ratar to čuje. On razume taj čudesni govor zemlje. A kad zemlja ćuti, kad joj nevreme, suša ili oluja, nanesu štetu i ratara seta mori.
Peta strofa: Peta strofa nam govori koliko ratar duboko u sebi nosi ljubav prema zemlji. On na nju misli, u duši je miluje i čuva. Ponekad zapeva, a ta njegova je prosta poput zemlje, blaga i nežna poput različka plavog, sumorna zbog teškog rada i života bez golemih žudnji.
Boske
