Srpska đevojka (U Milice duge trepavice)
U lirskoj narodnoj pesmi "Srpska đevojka" opevane su fizička i duhovna lepota srpske devojke Milice, njeno lepo lice i telo, srdačnost i ljupkost. O Milici i njenom izgledu nam govori mladić koji zanesen njennom izuzetnom lepotom duge tri godine pokušava da joj uhvati pogled i u njenim crnim očima vidi šta oseća.
Pesma počine opisom Miličinog lepog belog lica i dugih crnih trepavica, toliko dugih da joj prekrivaju crvene jagodice. Ispod trepavica se kriju crne oči, ali mladić nema priliku da ih vidi, jer ih Milica svojim trepavicama krije. Ovaj opis Miličinog spoljašnjeg izgleda je samo povod da se skrene pažnja na njene duhovne osobine i lepotu njene duše koja se više cenila od lepote njenog lica. Postavlja se pitanje kako je mladic znao za boju Miličinih očiju kada nije mogao da ih vidi od dugih trepavica. Očigledno je on znao kakve s njene oću, ali nije znao kakava su njena osećanja ŽeLeo je da sagleda njeno lice koje je stalno sagnuto jer devojkauvel gledala preda se i njene oči koje su bile sakrivene trepavicama zato što joj je pogled oboren ka zemlji samo daa bi otkrio šta ona misli o njemu i da li ga je primetila međuostalim momcina. Zato sazova kolo nadajući se da će g Milica pogledati i otkriti mu svoje misli. Ali, čak i u kolu među ostalim devojkama, Milica ne menja svoje ponašanje. Ona i dalje gleda u zemlju i krije svje oči, čak i u tenucima kada munje nebo zaparaju. Dok ostale devojke iznenađeno podižu pogled ka nebu i potpuno otkrivaju i lice i pogled Milica i dalje gleda u zelenu travu Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo i druge devojke ga objašnjavajuse ili kao ludost ili kao prevelika mudrost. One ne znaju da oo samo pokazuje osobine Miličine ličnosti, da je mirna i staložena osoba koaj u svakom trenutku zna šta treba da učini, osoba koju ni pojave munja na nebu neće iznenaditi jer ih ona smatra za nešto nirmalno i prirodno,
Milicina fizička lepota je bila velika, ali je još veća bila njena unutrašnja duševna lepota. Bila je skromna, smerna i stidljiva devojka, mirna i staložena u svakom trenutku. Nije sebe smatrala ni ludom ni mudrom devojkom, nego devojkom koja gleda ispred sebe kako je i dolikovalo dobrim i poštenim decojkama.
Boske
Analiza
Pesma „U Milice duge trepavice“ je lirska pesma u kojoj se nalazi obrazac „idealne srpske devojke“. U razvoju pesničkih motiva vlada progresija i postupnost (gradacija). Opis devojačke lepote postavljen je od spolja ka unutra. Kada je u pitanju spoljašnja lepota Milicu krase crne oči, belo lice, duga crna kosa, duge trepavice, rumen jagodice... Rumeni obrazi ili rumene jagodice devojke su simbol životne energije i ukazuju na snagu i zdravlje mlade devojke. Narodni pevač posvetio je posebnu pažnju fizičkoj Miličinoj lepoti i kroz stihove akcenat je stavio na belinu i rumenilo devojačkog lica, njenu visinu i vitkost tela, ali se nije zaustavio samo na tome, nego je pored devojčinih fizičkih komponenti ukazao i na njenu duhovnu unutrašnju lepotu. Ona je patrijarhalno vaspitana, smerna, čestita, povučena i stidljiva devojka, uvek gleda preda se čak i onda kada na nebu zasijaju munje. Zbog toga je mladić „tri godine ne može je sagledati“ niti može sazbati za njena osećanja.. Da bi to postigao, on okuplja kolo devojaka "i u kolu Milicu djevojku"; njegovu nameru potpomaže i priroda, nebo se naoblači, udare munje, ali sve uzalud: ostale devojke pogledaju u nebo, samo Milica ostaje oborena pogleda, jer devojci pristoji, kao što se poučno zaključuje na kraju pesme da gleda "preda se".
Spoljašnji opis Milice odlikuje već poznatim postupkom u opisivanju devojačke lepote), u prvom redu ustaljenim epitetima: oči - crne, lice - bijelo, jagodice - rumene, trepavice - duge, gde je model slikanja devojačke lepote preuzet ili preslikan iz pesama koje joj prethode, s tim što je obogaćen i uvećan jednim jedinim detaljem - "duge trepavice" koje su toliko duge da prekrivaju "jagodice i bijelo lice", Pevač je ovde primenio hiperbolu da bi ostvario izuzetan umetnički doživljaj. Kao stilski postupak na ovom mestu koristi se i kontrast (rumen jagodice - bijelo lice). Kontrast se proteže i na ostali deo pesme (govorljivost devojaka - ćutanje Milice, one slobodne - ona zatvorena u sebi). Navedeni kontrasti upućuju na njeno izdvojeno i neuobičajeno ponašanje, koje se od okoline smatra ludošću ili prevelikim lukavstvom i mudrošću. To je, možda, još jedan razlog što je Milica nekako izdvojena, otuđena od ostalog devojačkog sveta i što do kraja ostaje usamljena. Ona, svesna činjenice da su je lepota i narav učinile osobenom i odbili mladiće od nje, odgovara:
Nit' sam luda, nit' odviše mudra
nit' sam vila - da zbijam oblake,
vec đevojka da gledam preda se.
Govoreći ovako, ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stvorila o njoj, da stavi do znanja da nije osobenak (nit' sam luda), nije lukava (nit' sam odviše mudra), i nije vila nego obična devojka, koja se ponaša onako kako dolikuje pravoj devojci.
Ljubavne pesme su najbrojnije narodne lirske pesme. U njima su izražena osećanja koja mladić i devojka gaje jedno prema drugom. Ta osećanja su uvek topla i nežna, u nekim pesmama iskazana s malo reči i stidljivo, a u drugim bogato, raskošno, s puno međusobne hvale onih koji se vole.
Epski desetarac je stih epske junačke pesme, koje se po tome stihu nazivaju i deseteračke pesme. U ovom stihu cezura je posle četvrtog sloga: to je granica koja deli stih na dva polustiha a oseća se kao mala pauza, mali zastoj u kazivanju.
