subjekat

Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom.  U službi subjekta najčešće su imenice,  zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.  Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.

 Subjekat može biti:

☼  gramatički i 

☼  logički subjekat.

Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.

Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu.

  predikat

Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli.  Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

 Predikat može biti:

☼  glagolski i

☼  imenski predikat.

Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolskioblik razlikuje rod.

Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.

Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).

Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.

 Prema složenosti predikat se deli na:

☼  prost i

☼  složen predikat.

Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.

  PAŽNJA !

Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!

Imenski deo predikata nije atribut!