BOSKE

Sumnjivo lice

U jednoj srpskoj varoši za vreme dinastije Obrenovića vlast su obavljali korumpirani, polupismeni i nesposobni državni činovnici. Zbog pogrešnog tumačenja šifrovanog pisma  krenuli su u potragu za sumnjivim licem koje je stiglo u njihovu varoš i sa sobom donelo spise uperene protiv dinastije.

Tipični predstavnici tadašnje vlasti bili su koristoljubivi i podmitljivi poslušnici, odani dinastiji kojima su greške opraštane sve dok su izvršavali naređenja sa vrha i brinuli se za dobrobit dinastije. Oni su oko sebe skupljali ljude koji su im slični i bili su spremni da učine sve kako bi sačuvali svoj položaj. Kapetan Jerotije je bio veliki karijerista, glup i ograničen čovek koji je voleo da čita tuđa pisma. Hvatanje sumnjivog lica za  njega je bio način da obezbedi napredovanje u službi, iako to nije zasluživao, jer je bio kukavica i loš državni činovnik. Zbog svog kukavičluka nije se ni pojavio prilikom napada i hapšenja sumnjivog lica, ali nije propustio da o toj uspešnoj akciji odmah obavesti ministra, unapred se radujući višem položaju . Kapetanovi pomoćnici se nisu mnogo razlikovali od njega smog. Pisar Vića je bio ulizica, veliki karijerista, prepotentni i bezobrazni klipan koji se preko državne službe obogatio, a Žika neobrazovan čovek i velika pijanica. Ponašanje Jerotija i Viće tokom istrage, način hapšenja i saslušanje nedužnog mladića pokazuju najbolje kakva je bila vlast u tadašnjoj Srbiji. U to vreme nijedan zločin nije bio velik u odnosu na delovanje protiv dinastije, pa je tako gazdi Spasi koji je rasturao lažne dinare oproštena krivica i dozvoljeno mu je da bude svedok pri saslušanju. Saznavši ko je sumnjivo lice i kakve su njegove namere, te da je u istrazi brzopleto postupio i tako svima otkrio šta o njemu misli njegova kćerka, Jerotije je doživeo lični poraz i veliku sramotu, ali ga to nije sprečilo da učini sve kako bi zaštito sebe i ostao na vlasti. Dovoljno je bilo samo da smisli priču i optuži osobu na položaju nižem od svoga.

Daj čovek vlast i onda ćeš saznati kakav je on čovek. Nepismenost, nesposobnost, i korupcija u Obrenovićevoj Srbiji su bili presudni u podizanju optužbi i donošenju konačnih presuda.  Svako ko je želeo da se otrgne iz učmale sredine i živi svoj život drugačije nego što je to određeno krutim pravilima dinastije bio je sumnnjivo lice.

Boske

SUMNJIVO LICE - Branislav Nušić

Književni rod:
Satirična komedija

Književni rod:
Drama

Tema:
Ismejavanje vlasti kroz opisivanje funkcionisanja činovničkog aparata

Mesto i vreme radnje:
Srbija, za vreme vladavine dinastije Obrenović

Likovi:
Jerotije Pantić, Vića, Žika,  Đoka, Marica, Anđa, gazda Miladin, gazda Spasa, Aleksa Žunjić, pisari Tasa i Milisa

Poruka:
Daj čoveku vlast, pa ćeš videti kakav je.

 

Kompozicija dela

U komediji "Sumnjivo lice" Nušić kroz priču o sumnjivom licu i njegovom hvatanju u jednoj zabačenoj pograničnoj varošici, ismejava ondašnje društvo sa svim manama koje uočava u državnoj vlasti pod vladavinom dinastije Obrenović. Ova komedija počinje predgovorom pisca koji navodi da njegovo delo nosi na sebi pun otisak onih uticaja koji su tih godina preovlađival i pod kojima se u našoj književnosti izvršio proces preobražaja romantizma u realizam.

Uvod: U samom uvodu upoznajemo pisac upoznaje svoje čitaoce sa glavnim likovima i pri tome se odmah uočavaju njihove glavne osobine. Jerotije Pantić, sreski kapetan voli da čita tuđa pisma. Ovog puta  u pitanju je pismo upućeno njegovoj kćeri Marici. Iz pisma Jerotije vidi da ona ima momka o čemu obaveštava svoju suprugu Anđu. Ona se sa mužem slaže oko svega, osim što je pismo otvarao bez saglasnosti njihove kćerke.

Zaplet:  Iz Ministarstva unutrašnjih dela stiže depeša sa šifrovanom porukom. Polupismeni pisar Vića i kapetan Jerotije nekako uspevaju da odgonetnu njen sadržaj. Saznaju da se u njihovom srezu pojavilo pojavilo sumnjivo lice, koje želi da našteti ugledu dinastije. Celokupan državni aparat u maloj varošici kreće u akciju hvatanja sumnjivog lica.

Kulminacija: Družina  državnih nespretnjakovića uz veliku halabuku i bez nekog većeg napora uspeva da uhapsi sumnjivo lice. Kapetan Jerotije, nadajući se napredovanju u službi, zvanično javlja Ministarstvu da je sumnjivo lice uhvaćeno i tek onda počinje sa ispitivanjem te sumnjive osobe.

Peripetija (preokret): Uhapšenom mladiću uzimaju lične stvari, a među njima i pismo koje je dobio od svoje devojke. Iz tog pisma otkrivaju ko je u stvari sumnjivo lice.  Bio je to Đoka, momak kapetanove kćeri. Ona je u pismu ocrnila vlastitog oca, napominjući da je starovremen i glup, kao i njegovog pisara Vića, nazivajući ga klipanom koji liči na petla. 

Rasplet: Iz Ministarstva stiže nova depeša da je sumnjivo lice je uhvaćeno,  ali u  nekom drugom srezu. Da bi spasio sebe i svoju karijeru, Jerotije odlazi sa ćerkom i zetom Beograd, a  žrtveno jagnje  postaje niko drugi no pisar Vića, osoba lukava osoba bez imalo morala.

 

Gkavni likovi

Jerotije Pantić je sreski kapetan koji „nosi u sebi tragove moralnih prestupa". Radeći u pošti, „zabrljao” je na poslu, jer je imao naviku da čita tuđa pisma. Očekivano je otpušten, ali odatle prelazi u policiju. Odan je dinastiji, pa mu se opraštaju sitni prekršaji. Iznad svega voli vlast i sve čini da bi napredovao u službi. Oko sebe okuplja poslušne ljude, opraštajući im protivzakonito sticanje bogatstva. Kapetan Pantić je svojim karakternim osobinama itekako je potreban državi i upravo zbog tih svojih osobina on napreduje u službi. U njegovoj ličnosti nalaze se sve ono što oslikava vlast:  karijerizam, laž, glupost, ograničenost i neodgovornost.  S druge strane, umišljenost mu ne dozvoljava da shvati koliko je naivan i proziran, koliko u svojoj gluposti i ograničenosti izgleda smešan. U sprezi sa kukavičlukom, njegov lik apsolutno izaziva ismevanje i osudu.

Vića je suv i štrkljav pisarčić. „Liči na petla”, a njegov izgled u potpunosti prati njegov karakter. Njegova lukavost je nadaleko poznata, jer i Nušić kaže na jednom mestu da „ceo srez pišti na njega”. Najveštiji je u laži i spremnosti da napakosti drugima radi lične koristi.  On je beskrupulozni karijerista, koji ne bira sredstva za lično bogaćenje. Želi se oženiti kapetanovom kćerkom da bi učvrstio svoj položaj. Za njega je dinastija, kako kaže Jerotije, krava muzara i na njoj najviše zarađuje tako što bez velikog razloga hapsi ljude, a onda ih uz veliku nadoknadu oslobađa. Zledi parolu: "Zakon, to sam ja". Najbolje ga je okarakterisala Marica, rekavši da je klipan, lopov i da liči na petla.

Žika oslikava pripadnike državne aparature onog doba. Prljava je i zapuštena pijanica, uvek mamuran i bezvoljan, posao shvata na sebi svojstven način – bog i batina. Za razliku od Viće, on se zadovoljava sitnim plenom, najčešće u vidu pića i kućevnih potrepština. Apsolutno se uklapa u Nušićeve reči: „Čega se pametan stidi, time se Žika ponosi”. Po sopstvenom uverenju, on je  „ispekao nauku” pohađanjem jednog razreda više godina. Njegova neobrazovanost i nekultura idu pod ruku sa njegovim ponašanjem prema strankama.

 

Komedija je vrsta  drame, koja se odlikuje veselim sadržajem i koja crta smešne strane ljudskog života i ljudi, ismejava njihove nedostatke i mane.