tvorba reči

U petom razredu smo naučili da svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja po rodu, broju i padežu i da se taj nepromenjivi deo reči naziva gramatička osnova reči

Naučili smo da se promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik i da se on razlikuje od nastavaka za građu reči.

Saznali smo da neke reči nastaju od drugih reči i da se taj proces naziva tvorba ili građenje reči, kao i to da reči nastale od drugih reči mogu biti izvedene ili složene reči,  a da se one reči koje nisu nastale od drugih reči nazivaju prostim rečima.

Sada je vreme da proširimo naše znanje...

Izvedene i složene reči, zajedno sa prostom reči od koje su nastale, čine porodicu reči.

Najmanji deo reči koji je zajednički celoj porodici reči i u kome se čuva osnovno značenje koje povezuje sve te reči naziva se koren reči.

Neke reči mogu imati isti koren reči, a da ne pripadaju istoj porodici reči.

Primeri porodica reči:

1.  rodbina, roditelj, roditi, srodnost, porodilište, narod, preporod, rođendan.

2. star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, starinarnica

3. voda, voden, vodnjikav, nizvodno, uzvodno, razvodnjeno, vodostaj, vodomer

4. vod, voditi, navoditi, izvoditi, vođa, razvoditi, razvodnik, voditelj, odvod

Napomena:  U reči rođendan slovo d je zbog glasovne promene prešlo u đ.  Koren reči prve porodice reči je rod, druge porodice star, a treće i četvrte vod.

Tvorbeni procesi

☼ Tvorbeni proces kojim gradimo izvedenu reč naziva se izvođenje ili derivacija.

U procesu izvođenja reči na tvorbenu osnovu reči dodaje se nastavak za građenje reči - sufiks i na taj način nastaje nova reč. Sufiksi u srpskoj jeziku su:  -ar, -ač, -telj, -ica, -ić, -ac, -ak, lac, -tak, -ka, -inja, - ina, -ost,  -kast, -lo, -oća, -ota...

Tvorbena osnova reči NIJE gramatička osnova reči.

Tvorbena osnova je onaj deo polazne reči koji ostaje kada se od nje oduzme poslednji sufiks.

Da bi se odredila tvorbena osnova reči potrebno je znati od koje je reči ta nova reč nastala. Izvedena imenica je uvek u vezi sa polaznom reči, a sufiks joj daje konačno značenje.

Razliku između tvorbene i gramatičke osnove reči čemo najbolje razumeti preko reči na sledečem primeru reči učiteljica

jednina: učiteljica (učiteljic-a)

množina: učiteljice (učiteljic-e)

Promena po padežima u jednini i množini:

učiteljic-a, učiteljic-e, učiteljic-i,  učiteljic-u, učiteljic-om...    

učiteljic-e, učiteljic-a, učiteljic-ama, učiteljic-e, učiteljic-ama...

Gramatička osnova reči je učiteljic, a na nju su dodati nastavci za oblik.

Učiteljica je žena koja vrši neku radnju i ova reč je nastala dodavanjem nastavka -ica na reč učitelj.  Tvorbena osnova reči učiteljica je učitelj.  Reči učitelj i učiteljica pripadaju istoj porodici reči i njihov koren je kao i kod drugih reči iz ove porodice (učenik, naučnik, učeno, učenje....)

☼  Proces kojim dobijamo složene reči naziva se slaganje ili kompozicija.

U procesu slaganja do nove složene reči dolazi se spajanjem dve reči. U nekim slučajevima dve reči su spojene samoglasnikom koji se naziva spojni samoglasnik.

Složene reči se mogu graditi i dodavanjem nastavaka za gradnju reči ispred polazne reči. Ti nastavci su najčešće nastali od predloga i nazivaju se prefiksima.

  ZAPAMTI!

Koren reći je zajednički deo reči za celu porodicu reči

Izvedena reč nastaje dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu.

Tvorbena osnova reči nije gramatička osnova reči.

Tvorbena osnova dobijemo kada oduzmemo poslednji sufiks.

Složene reči nastaju spajanjem dve reči ili dodavanjem prefiksa

Sufiks je uvek iza reči, a prefiks ispred reči

Izvedene reči ne mogu imati prefiks.

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane