Usamljeni dečak
Ispičaću vam priču o dečaku koji je imao dvanaest ili trinaest godina i školovao se daleko od svoje kuće. On je živeo u velikoj sobi sa četiri starija dečaka i imao je gazdaricu, koja ga umesto njegove majke svako jutro budila za školu.
Dečak je bio tužan i usamljen. Iako je dve godine delio sobu sa istim dečacima nije sa njima bio blizak. Osećao je da ga oni gledaju popreko i da ga ne smatraju svojim pravim drugom. Zbog toga je bio potišten i ćutljiv. Izbegavao je vesele razgovore u sobi i često je vreme provodio sam sa svojim mračnim mislima. U školi se osećao se kao stranac. Nije imao drugove i nikoga nije mogao da zavoli. Znao je da se puno razlikuje od drugih dečaka. Oni su bili bogati, a on je bio siromašan i nije imao šta da jede. Osećao se bedno i poniženo. Glad i usamljenost su od njega napravili očajnog i uplašenog dečaka. Bilo ga je strah od svega. Plašio se i gazdarice i nastavnika. Smatrao ih je svojim neprijateljima, tuđim i neljubaznim. U jednom trenutku je poželeo da umre, a onda se desilo nešto što je promenilo njegov život. Dobio je majčino pismo u kome je bila jedna srebrena desetica. Znao je da mu je majka poslala zadnju paru koju je imala. Kao da je iz daljine videla njegov bol i koliko mu je teško u tom tuđem neprijateljskom svetu.
Majčino pismo je vratilo dečaku osmeh na lice. Nekoliko nežnih reči i jedna izlizana desetica pružili su mu sigurnost i nadu u bolje sutra. Nije više osećao prazninu u svom srcu. Shvatio je da nije sam, da postoji neko koga puno voli i zbog koga vredi živeti. Zbog svoje majke i njene ljubavi njegov život je opet imao smisla.
Boske
.
Pripovetka
DeseticaAutor
Ivan CankarTema pripovetke
Sećanje pisca na detinjstvo, život daleko od kuće i osećanja koja su izazvala majčino pismo i desetica u njemu.Glavni likovi
usamljeni dečak, gazdarica, drugovi iz sobePoruka
|
|
Desetica je pripovetka koja napisana u prvom licu. Pripovedač ili narator je odrastao dečak koji se seća svog teškog detinjstva i trenutaka kada je bio usamljen zato što se nalazi daleko od svoje kuće i od svoje porodice. Najveću radost su mu tada donosila majčina pisama.
Iz epiloga ove pripovetke saznajemo da majke više nema i da pripovedaču ona mnogo nedostaje.
|
|
Ivan Cankar je poznati slovenački pisac. Rođen je 1876. godine u Vrhniki blizu Ljubljane. Odrastao je u siromašnoj porodici, rano je ostao bez oca, pa se teško školovao. U svojim delima pisao je o teškom životu slovenačkog naroda i nepravdama koje su tada postojale u društvu. Ponata dela su mu: pripovetke Sluga Jernej i njegovo pravo, Domovino, ti si kao zdravlje, Šoljica kafe i romani Martin Krpan, Na klancu i dr. Umro je u Ljubljani 1918. godine.
|
|
Epilog je završni deo književnog dela u kojem se opisuje ono što se desilo posle, dalja sudbina junaka.
