Ženidba Maksima Crnojevića  (prepričano)

Ivo Crnojević, crnogorski knez želeo je da svog sina Maksima oženi kćerkom mletačkog dužda i no po koju cenu nije hteo da osustane od devojke koju je za sina izabrao. 

Natovaren blagom, Ivo je otišao preko sinjeg mora da isprosi lepu Latinku, ali ga je tamo čekalo neprijatno iznenađenje. Ponosni dužd nije hteo da mu odmah da ruku svoje lepe mezimice. Tri godine je dužd odbijao prosidbu, ali tvrdoglavi Ivo nije odustajao. Ne slušajući nikoga i ne štedeći svoje blago uporno je prosio devojku, a kada je dužd konačno popustio svojeglavi i povređenom sujetom zaslepljeni knez, odlučio je da ga ponizi i osveti mu se za svoje trogodišnje čekanje. Tokom prstenovanja i ugovaranje svadbe postavio je svom budućem prijatelju uslov u vezi sa svadbenom povorkom i brojem zvanica. Zahtevao je da njegovih hiljadu svatova sačeka duždovih hiljadu Latina ističući da od njegovog sina Maksima nikog lepšeg nema. Time je pokrenut lanac budućih tragedija, jer će povratkom na Žabljak, Ivo shvatiti da ne može da ispuni uslov koji je on lično duždu postavio. Uzdižući u nebesa Maksimovu lepotu, kao da ga je urekao. Nekada lepog mladoženju prekrile su kraste, a iza krasta lice mu je pocrnelo, tako da je postao ružan i neugledan. Sebičnog kneza nisu pogodile ni Maksimova bolest, niti slutnja da je on svojim hvalisanjem pokrenuo razne uroke. Pogodilo ga je samo saznanje da ne može da ispuni zadatu reč, pa je kao rešenje izabrao to da odloži svadbu, ignoriše svog prijatelja i izrekne zabranu koja ćutanjem obavija celu prosidbu.

Deset godina svadba je odlagana, a onda, nakon desetogodišnjeg ćutanja, razočarani i uvređeni dužd poslao je Ivi sitnu uvredljivu knjigu u kojoj je iskazao svoj prekor nazivajući prekršen uslov prevarom od strane mladoženje i njegove porodice. Svojeglavi Ivo ni tada nije htio da prizna da je svoju reč pogazio. Lukavo je smislio da umesto svog sina u svatove pošalje lažnog mladoženju, lepog Maksimovog rođaka Miloš, ne sluteći da će se on dopasti njegovoj snaji. U svatovima nije bilo kuma, zaštitnika mladoženje i celokupnog svadbenog rituala, čime se uklonila i poslednja mogućnost da će doći do opraštanja i pomirenja između zavađenih strana.  Lažni mladoženja je pred Latinima zaštitio Ivu Crnojevića i njegovu datu reč, ali je na povratku povorke iz mletačkog grada, pokazao svoje pravo lice. Želeo je da prisvoji i Ivinu nevestu i njene darove, samouvereno ističući da je ona njegova i da je baš njemu data. Sukob oko mlade i darova pretvoriće svadbarsku povorku u neumoljiv bratoubilački pokolj. Veselje i pesmu zameniće tuga i lelek zbog prolivene bratske krvi. Nesuđeni mladoženja Maksim Crnojević, crnog lica, na još crnjem konju ogorčen zbog svoje sudbine, pun besa i mržnje i bez imalo straha i griže savesti ubio je svog pohlepnog rođaka podstaknut kletvama koje je nesuđena žena uputila. Svestan zla koji je počinio Maksim je odustao od ženidbe, vratio duždu njegovu mezimicu, otišao među Turke i uzeo njihovu veru, ali ni među njima nije mira našao.

     Svadbeno veselje umesto novim i lepim životom mladog para, okončano je kletvama, mržnjom i bratoubitstvom. Devojka je ostala neudata, a mladoženja je promenivši svoje ime i svoju veru izdao svog oca i pleme Crnojevića.

Boske
 

Epska pesma iz pokovskog ciklusa epskih pesama
Ženidba Maksima Crnojevića

Tema
Ženidba Maksima Crnojevića, prepereke na koje nailazi i njen tragičan završetak

Glavni likovi
Ivo Crnojević, Maksim Crnojević, Latinka nevesta, Miloš Obrenbegović, Jovan
 

Analiza pesme

"Ženidba Maksima Crnojevića" je epska narodna pesma u kojoj je opevan motiv junačke ženidbe i sve prepreke na koje ona nailazi.  U pesmi su obuhvaćeni svi tradicionalni elementi vezeni za ženidbu, od izbora devojke, prosidbe, prstenovanja i ugovaranja svadbe, pa do skupljanja svatova i svatovske povorke koja ide po devojku.

Početak: Ivo Crnojević nakon tri godine prosidbe uspeva da isprosi devojku za svog sina. Zbog povređene sujete on tokom prstenovanja i ugovaranja svadbe postavlja uslov u vezi sa brojem svatova sa željom da ponizi svog budućeg prijatelja.

"Neće biti ljepšega junaka 
O mojijeh hiljadu svatova 
Ni u tvojih hiljadu Latina 
Od Maksima od mojega sina.
"

Zaplet: Postavljenjem uslova pokrenut  je lanac budućih tragedija, jer će Ivo povratkom na Žabljak spoznati da su njegova lična zakletva i uslov koji je lično postavio već prekršeni.

"Na Maksima kraste napanule,
te mu b'jelo lice nagrdile,
bijelo mu lice našarale,
iza krasta lice pocrnzelo,
pocrnjelo i odrpavilo;
kunem ti se, kako tamo kažu,
grdnijega u hiljadu nema

od Maksima, sina Ivanova."

Saznanje da neće moći da ispuni  svoju zadatu reč Ivu je pogodilo više od bolesti njegovog sina. Ponosan i sujetan odložio je svadbu, ignorisao dogovor sa duždom i zabranio da se o prosidbi  i svadbi govori.

Vrhunac: Nakon deset godina Ivo Crnojević je dobio pismo o dužda u kome ga je dužd optužio da je prekršio datu reč i da su ga mladoženja i njegova porodica prevarili. Samovoljni Ivo da bi se pokazao ka čovek koji ne krši obećanja podigao je celu zemlju u svatove, a umesto mladoženje Maksima na put je poveo lažnog mladoženju, kapetana Miloša Obrenbegovića.  U svojoj nameri da po svaku cenu ode po nevestu Ivo nije slušao nikoga, pa ni svoga sestrića Jovana koji je izrazio zabrinutost zbog toga što je zemlja ostajala pusta zbog odlaska svih crnogorskih junaka u svatove. Među svatovima nije bilo kuma, zaštitnika svatova. Narodni pevač nam tako šalje poruku da će se desiti neko zlo, jer  svadbena povorka bez kuma nije obećavala ništa dobro. 

Rasplet:  Nevesta saznaje za prevaru, da Miloš nije pravi mladoženja i zahteva da od svekra da od Miloša uzme darove koje mu je njena porodica  dala, što Miloš odbija. Maksim pogođen celokupnom situacijom, pun besa i jada ubija Miloša. Dolazi do bratoubitstva i svadbena povorka se pretvorila u povorku smrti. Ožalošćeni Ivo traži sina Miaksima među mrtvima, gorko se kajući zbog svega.

"Daj mi, bože, vjetar od plaš:
da raždene ovu maglu kletu,
da pogledam i gore i dolje
ko pogibe, ko l' ostade danas"
Bog mu dade - vjetar udario
te razagna i razvedri polje,
Ivan gleda i gore i dolje,
al' ne znade ništa kud je gore
polomljeni konji i junaci,
no po polju krče ranjenici.

Epilog: Maksim je ostao živ, ali je odustao od svadbe i otišao među Turke, promenivši svoje ime i veru.    

Završetak pesme sabrao je sve kletve koje su junaci jedni drugima upućivali, tako da je tragičan kraj bio neizbežan

 

                         Nazad                                                                                                 Vrh strane