Čudesni svet detinjstva
Juče sam se pitao kako da napišem ovu temu i šta je tako čudno u učenju genitiva, prostih brojeva i građe ćelije. Jutros sam dugo čekao red u prodavnici i posmatrao ljude. Najednom kao da mi se upalila lampica i shvatio sam da je moj svet zaista čaroban.
Mama mi je rekla da detinjstvo neprimetno dođe i neprimetno ode. I tako samo sećanje ostane kao dokaz za taj čudesni svet. Hvala Bogu, pomislio sam, ja još uvek uživam u njemu. Ako zaboravim za onaj bod za peticu i to što sam išvrljao komšijina vrata i još neke sitnice moji dani su divni i bezbrižni. Obojeni su smehom i druženjem. Detinjstvo ima moć da za tren budeš na Marsu, a zatim na reliju u Italiji. Pre nekoliko dana sam bio kapetan Nemo, a sledećeg dana gadni bandit sa Divljeg zapada. Srećan sam što trčim oko zgrade, što kao vetar jurim na biciklu, pa i zbog onog razbijenog prozora na Milanovoj radnji. Osećam se kao Princ od Persije kada uđem u svoju sobu i zaronim u carstvo igračaka. Sve ovo je proizvod mašte i tog, zaista, čudnog sveta detinjstva.
Možda neki od nas to još uvek ne shvataju.
"Nema sveta ni planete
gde ne može stići dete..." - reče
Ljubivoje Ršumović.
Ja sam shvatio u čemu je čarolija
Ognjen Mutavdžić (Beograd)
Avaj, avaj, avaj, avaj
Šta ja imam od tog sveta
Sedi jedi lezi spavaj
Sve im moje samo smeta
avaj avaj avaj avaj
Šta me briga za sastanke
Za umore za poroke
Za njihove nervi tanke
Zbog kojih mi pale čvoke
A posle se tobož kaju
Pa me bale kao bapci
Zaratiću neka znaju
Kom obojci kom opanci
Rajko Petrov Nogo
