Imam želju da...
Imam želju da postanem jedan od najboljih odbojkaša u našoj zemlji, da igram u našoj reprezentaciji i da branim boje naše zemlje na nekoj od sledećih olimpijada. Želim da budem deo srpskog pobedničkog tima, da osvojim neku medalju i da cela Srbija pozdravlja moj uspeh i uspeh mog tima.
Od svoje sedme godine treniram odbojku i mnogo sam zavoleo taj sport. Volim i ostale sportove i uvek sa tatom i mamom gledam utakmice naših sportista. Nerviram se kada gube, a radujem se kada pobeđuju. Najsrećniji sam kada osvoje zlatnu medalju i kada im kod kuće prirede veličanstveni doček. Kada god gledam utakmicu u kojoj igra naša odbojkaška reprezentacija zamišljam sebe na mestu nekog igrača, kako osvajam poene i donosim pobedu svom timu. Svaki put dok gledam naše zlatne momke na balkonu one zgrade u Beogradu poželim da se i ja jednog dana nađem na tom istom mestu, da svi ti ljudi ispred mene veselo uzvikuju moje ime. Želim da me rodbina i prijatelji gledaju na televiziji, da se raduju mom uspehu i da svima govore da sam ja njihov rođak ili prijatelj. Želim da se mama i tata ponose mnome i da se ne kaju što su mi dozvolili da odbojku stavim na prvo mesto u svom životu. Da bi neko postao uspešan sportista mora da ima talenat i da puno i naporno trenira. Meni to ne predstavlja nikakav problem. Treninge imam svako veče osim vikenda i volim da idem na njih. Kad uđem u sportsku salu i osetim odbojkašku loptu u svojim rukama zaboravim na sve ostalo. Moja želja i nada da će mi se ona ipak jednog dana ostvariti pokreću me napred, daju mi snagu i ništa mi na ovom svetu nije teško.
Znam da nisam jedini dečak koji želi da postane poznat i uspešan sportista, da je put do reprezentacije dugačak i da je veoma teško popeti se na vrh te visoke sportske piramide. Moja želja je velika i teško ostvarljiva, zato i moj trud mora biti veliki. Sada se puno trudim, a trudiću se i u budućnosti. Vredno ću trenirati i razvijati svoj talenat i nikada neću pretati da se nadam da će se moja želja ipak ostvariti.
Boske
Imam želju da...
Imam želju da putujem svuda po svetu, da posetim mnoga udaljena mesta o kojima sam čitao u knjigama i da uživo vidim sve ono što sam do sada viđao samo na fotografijama nekih drugih ljudi.
Kako lepo lutati svetom i upoznavati druge države, gradove i ljude koji tamo žive shvatio letos na svom putovanju Kanadu. Bio sam u Vankuveru i Torontu, plovio sam Pacifikom i šetao pored Nijagarinih vodopada. Video sam prave Indijance i njihove neobične toteme. Bilo je to lepo i zanimljivo iskustvo i osećao kao nikada do tada. Zato opet imam želju da opet putujem nekuda. Želim da odem u Japan i Kinu. U Japanu bih posetio sela i utvrđenja nekadašnjih samuraja, a u Kini bih se prošetao čuvenim Kineskim zidom. Fotografisao bih sve što mi se sviđa, a na povratku kući napunio bih album sa fotografijama tih udaljenih i prelepih mesta. One bi bile moje uspomene i svedočansto toga gde sam bio i šta sam video.
Kada otputuješ u neke druge delove sveta i upoznaš neke druge predele i ljude, tek onda shvatiš koliko je svet različit i koliko su te različitosti zanimljive i lepe. Nadam se da će se moja želja ostvariti i da ću mnoga mesta iz mog sna videti i na javi.
