Kada oslušnem sebe...
Kada zavirim u svoje srce i oslušnem sam sebe, čujem samo otkucaje sreće, zadovoljstva i ljubavi. Oni su toliko jaki i glasni da su potpuno potisnuli zvuke nezadovoljsta, razočaranja i tuge. Srećan sam i zadovoljan jer je moj život baš onakav kakvim ga želim, zanimljiv i lep, bez velikih muka i tegoba, ispunjem samo normalnim, za tinejdžera prihvatljivim stvarima.
Iako mnogi misle da nije lako biti srećan, poručujem im da greše. Za sreću ne treba mnogo jer nju čine male stvari. Da budeš srećan dovoljno je da pored sebe imaš nekoga ko te voli baš takvog kakav jesi, nekoga ko se brine o tebi i uvek je uz tebe kada imaš neki problem. Ja imam svoje roditelje, rođake i prijatelje iz škole i detinjstva kojima bezuslovno verujem i na koje uvek mogu da se oslonim. Prema svima njima u svom srcu gajim ogromnu ljubav, a oni mi je uzvraćaju tako da osećam se se voljeno i zaštićeno u svakom trenutku svog života. Dobri ljudi oko mene zaslužni za srećni osmeh na mom licu.
Dok živi svaki čovek oseća potrebu da voli i da bude voljen, jer bez ljubavi i prijateljstva njegov bi život bio prazan i ružan. Svaki put kada oslušnem sebe čujem ljubav i sreću, osećanja koja me ispunjuju i ne dozvoljavaju praznine u meni i mom srcu.
Boske
Oprosti kamenu što ćuti
Oprosti kamenu što ćuti
Oprosti što tajnu sakriva:
Kako ti se nad umom sliva
Samoća i teku minuti
Kap po kap u prazan krug
Što se širi ko vid pred strahom
Oprosti ptici koja i dahom
Hoće da ti postane drug.
Oprosti senci što te prati
I vetru što te u krug vodi.
Zagledaj se u tanke vlati
I reci nečem malom: hodi
Šumno kao što ptice slete
Sa plavog mira na suncokrete.
Stevan Raičković
