Kako seješ tako ženješ
Zemlja. Ta naša planeta toliko toga nam je dala, a mi se prema njoj odnosimo potpuno pogrešno. Ne čuvamo je onako kako treba i ne cenimo onoliko koliko to ona zaslužuje. Svakog dana je sve više zagađujemo i polako uništavamo zaboravljajući da njenim uništavanjem, uništavamo i sebe same. Ne znam šta je potrebno da se desi pa da čovek shvati da sve to što radi, utiče i na njega samog i da kada je u pitanju priroda i odnos prema njoj važi poslovica koju su nam u nasleđe ostavili naši stari :"Kako seješ, tako ženješ..."
Mi ovu planetu nismo nasledili od naših očeva, već smo je pozajmili od naših unuka. Ona nije nasledstvo sa kojim možemo da radimo što nam je volja nego pozajmljena dragocenost koju treba čuvati i negovati sve dok je u našim rukama. Život čoveka je kratak i sve dok živi potrebna mu je zdrava životna okolina, svet u kome može da diše punim plućima i uživa u svim njegovim čarima. Plavo nebo, a ispod njega visoke planine prekrivene šumom, brda, reke i bistri potoci, more i jezera, zelena trava i mirišljavo cveće. Sve nam je to priroda nesebično dala. Pružila nam je svoje ruke i zagrlila nas iskreno, ukazala nam poverenje, a kako joj to mi vraćamo? Iščupane šume, polomljeno drveće, otpad u rekama i morima, naftne mrlje, potoci i jezera puni taloga, prljavi gradovi i njegove ulice i parkovi, razbacane plastične flaše i čaše, najlonske kese koje vise sa grana, gasovi, dim i smog koji nas guši. Dovoljno je samo pogledati oko sebe i pred našim očima će se stvoriti delići jedne ružne, prirodi nedostojne slike. A mi smo njeni tvorci. Svako od nas je slikar sa kistom i paletom boja u ruci. Zato, napred! Obojimo prirodu! Učinimo je lepom, svetlom i čistom. Obrišimo svu prljavštinu, oterajmo sivilo, skinimo talog! Učinimo sve da svet oko nas zablista u svoj svojoj lepoti! Potrudimo se malo! Ne zaboravi, kako seješ tako ćeš i žnjeti.
Dok živimo priroda je uvek oko nas, a kada umremo ona ne umire zajedno sa nama. Ona ostaje našim naslednicima, onakava kakvom smo je mi učinili i svako zlo koje smo joj naneli vratiće se njima poput bumeranga. Zato čuvajmo našu planetu i prelepu prirodu koja nas okružuje najbolje što umemo jer dok mi čuvamo njih i one će čuvati nas i naše naslednike.
Boske
Suncokreti
Šume
u strahu svom od mraka:
Bog je pomalo sve
što
zari;
I svetlosti je jedna zraka
Mera i cena sviju stvari!...
Sve je
što
živi
na dnu tmine
S prokletstvom nemim na svet palo
-
Sve
što
ne gleda u visine,
I nije jednom zasijalo!...
S istoka kralji,
obučeni
U teško
zlato,
stoje plačni;
I
žreci
sunca,
naspram seni
Prosjački
vape u
čas
mračni.
Te tužne
oči
suncokreta
U mom su srcu otvorene
-
Ali su sunca nakraj sveta,
I tiho slaze mrak i sene.
Pomreće
noćas
širom
vrti,
Dvoredi sjajnih suncokreta,
Ali
će
biti u toj smrti
Sva
žarka
sunca ovog sveta.
