Moja porodica i ja
Živim sa mamom i tatom u jednoj maloj i srećnoj porodici. Nemam ni brata ni sestru, ali ipak nisam usamljen, jer se moji roditelji trude da mi život učine zanimljivim i uzbudljivim.
Moj tata voli sport i tu svoju ljubav preneo je na mamu i mene. Svi zajedno idemo na utakmice i navijamo za naše sportiste Zajedno se radujemo kada pobede i tugujemo kada izgube. Najsrećniji sam kada idemo da gledamo mečeve naše reprezentacije, svi troje obučeni u boje naše zemlje. Moja mama obožava putovanja i svake godine smisli gde ćemo putovati. Letos sam prvi put išao na put bez tate i puno mi je nedostajao. Putovali smo u Kanadu i tata nije išao sa nama, jer je morao da radi. U mojoj porodici nema svađa i sve probleme pokušavamo da rešimo razgovorom. Ponekad mama vikne na mene kada sam neuredan ili kada me mrzi da uradim nešto, ali tata tada uvek smiri situaciju. On je uvek miran i nikada ne viče i voleo bih jednag dana da budem čovek kao on. Moja porodica me podržava u svemu što radim, a kada imam neki problem iskren sam i uvek im kažem šta me muči. I mama i tata se trude da mi pomognu u svemu i u svojoj porodici se osećam lepo i sigurno.
U mojoj porodici nikada nije dosadno, jer uvek smislimo nešto da lepo provedemo naše zajedničke trenutke. Volim kada smo svi troje zajedno bez obzira kuda idemo i gde se nalazimo. Moja porodica je nešto najvrednije što imam i volim je najviše na svetu
Boske
Zapisano u sredu
U
sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.
Opet je sreda. Sad svima kažem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža
od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem - oči krijem.
Zviždućem. Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al okrećem se dugo... dugo
Mika Antić
