Pismo Spiridonu
PISMO POSLANO OD SVETOGA SAVE IGUMANU LAVRE DOMA PREČISTE I SVETOGA SIMEONA STUDENICE, KIR SPIRIDONU, OD SVETOGA GRADA JERUSALIMA
Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista!
U Gospodu Bogu prevazljubljeni moj božastveni sine, jeromonaše Spiridone, igumane velike lavre svetoga Simeona, arhimandrite!
Mada sam i grešan, Spasa mojega molim da budeš sačuvan dušom i telom i sve božanstveno stado.
Ako hoćete da znate o meni grešnom, to s milošću Božjom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga grada. Poklonismo se presvetome i božastvenome grobu i svetim njegovim mestima. Najpre uredismo za vaše spominjanje u svetih, potom obiđosmo sveta mesta. Kada sve ovo svršismo, tada se, pošto nas stiže putni trud, svi razbolesmo, i ostavljamo na Božje rasuđenje život naš i smrt našu, i ko od nas bude živ k vama neka se vrati, a koga smrt potrebuje, molitva vaša neka ostane s njim.
A ti, čoveče ravne duše, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božjem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama proštenje grehova dobio. Mir božastveni neka ti bude, mir i domu tvome božastvenom, mir i svima onima koji su tamo i koji rabotaju domu svetoga Simeona, mir i svima igumanima udeoničarima tvojim, i poklonjenje im činim kroza te, čedo svoje. Mir Božji neka se izlije u srca vaša, i onoga koji vas blagosilja blagosiljam, a one koji vam zlo čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božja, ni na domovima njihovim, ni moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije (3)!
A blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama, amin!
Pisa milošću Božjom prvi arhiepiskop sve srpske zemlje, Sava grešni.
I evo što se u ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga nosiš na spomen, i pojasić, jer sam ga polagao na grob. S tim krstićem da se moliš, nosi mi ga vazda o vratu, makar da imaš i drugu ikonicu, no njega vazda nosi. A pojasićem se opaši, da je vazda o bedrima tvojima, jer sam ga polagao na grob, krstić i pojasić. I takvu sam molitvu stvorio, da bi dao Bog da bi se tako svaki hrišćanin molio za mene! I dajem ti ubrusac, što su mi ga ovde darovali, a ja ga tebi darujem, da ti bude na blagoslov duše i tela. I kamičak, što sam ga našao, da ti bude na mnoge potrebe, i da ga nosiš pri sebi.
I moli se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli.
I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku I otuda ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem u životu i Bog dade, do proleća ću biti kod Vas.
Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog moga zaveta. Da, ako čovek i ceo svet dobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, a njegova veza je sila od višnje blagodati. Da, ako će se ko sablazniti, no ti se ne sablazni, jer doći će Gospod i neće zakasniti, i da čuješ onaj glas: "Dobri i verni slugo, u malom veran, nad mnogim postaviću te; uđi u radost Gospoda svoga!"
Sava, prvi arhiepiskop
Kritički osvrt
"Pismo Spiridonu" je dirljivo pismo, puno nežnosti i ljubavi koje je Sveti Sava napisao svom prijatelju igumanu Spiridonu, sa svog drugog putovanja u svetu zemlju. Ono je prvo delo u srpskoj književnosti napisano u ovom obliku.
Boraveći u dalekom svetu Sava je pisao igumana o sebi i svojoj pratnji, o tome kako su se razboleli na putu i kako su se poklonili svetim mestima u svetom gradu Jerusalimu. Obavestio ga je tome kuda još namerava da putuje i uz pismo mu je kao svoj blagoslov iz svete zemlje poslao darove: krstić, pojasac, ubrusac i kamičak. Sve svoje darove Sava je imenovao jezikom milošte. Molio je igumana da ih nosi, jer smatrao će ga oni od svega čuvati. Ubrusac su njemu lično darovali, ali on je želeo da ga daruje svom prijatelju, da mu bude blagoslov duše i tela. Krstić i pojasac su za Savu bili izuzezno vredni, jer ih je polagao na Hristov grob, sveto mesto na kome je Hrist iz mrtvih vaskrsnuo, ali i njih je nesebično poslao svom prijatelju. Tim gestom on je pokazao da u sebi gaji nežna osećanja prema svojim prijateljima i da se brine o njima.
"Pismo Spiridonu" govori o tome da je Sveti Sava bio čovek pun nesebične ljubavi prema Bogu i svojim bližnjima. Kroz molbe svom prijatelju da prihvati i sa sobom nosi darove koje mu šalje, Sava je iskazao svoju svu svoju ljubav, čežnje i brigu ne samo prema svom prijatelju, nego i prema svojoj otadžbini od koje je miljama bio daleko
Boske
