Senjanin Tadija
U pesmi “Senjanin Tadija” opevano je junaštvo hrabrog uskoka Senjanin Tadije koji se herojski borio protiv turskih osvajača i često sprečavao njihove surove zulumčare da ugnjetavaju nedužni narod i sprovode svoja nedela.
U ovoj epskoj pesmi Senjanin Tadija je opisan kao izrazito visok mladić sa gustim obrvama i oštrim pogledom od koga se Turcima ledio dah. Bio je snažan i vešt borac, sposoban da u jednom danu poseče tri stotine zulumčara. Nije se plašio nikoga i nićega, hrabro se borio čak i sa mnogo jačim i nadmoćnijim neprijateljem i uvek je pobeđivao. Izlazio je na megdan sa Turcima rukovodeći se samo svojim svojim idealima, a njegova zvezda vodilja je bila želja da po svaku cenu zaštiti nemoćne seljake od turskih siledžija i uništi svaki vid nepravde. Nije voleo da se hvali svojim junačkim poduhvatima tako da se o njima tek kasnije saznavalo, kroz priče nekih drugih sudionika tog istog poduhvata. To nam mnogo govori o njegovoj skromnosti i o tome da je njegov junački duh protkan duboko u njegovoj duši i da je njegova borba istinska, a ne samo borba radi nečije hvale i veličanja sopstvenog imena. Tadija je imao i svoj pogled na junačko i kukavičko držanje. Da bi ispitao kakvo je srce njegovih uskoka, da li junačko ili ipak, srce kukavičko, naredio je svojim uskocima da donesu ovna devetaka i jarca od sedam godina. Najhrabriji od svih uskoka beše Jovan Kotarac. Dok su svi spuštene glave u zemlju gledali, Jovan je skočio i obe životinje Tadiji doneo, a on ih je žive oderao i jelove granje pustio. Jarac je urlikao kad god bi grana dodirnula njegovo telo bez kože, dok je ovan svoj bol ćuteći podnosio. Razlika između ovna i jarca je simbol različitosti između uskoka, njihove hrabrosti i sposobnosti da izdrže sva iskušenja i strašne muke na koje su Turci uhvaćene uskoke stavljali. Samo oni najhrabriji i najizdržljiviji su mogli da se odupru svom mučitelju, istrpe sve muke i ne pokore se. Zato je neustrašivi Tadija svesno plašio svoju družinu. Želeo je da iz nje pobegnu uplašeni i slabi uskoci koji se zbog svog unutrašnjeg straha i slabosti ne smeju i ne mogu suprotstaviti Hasan agi i njegovim vatrenim krajišnicima. Gledanje muka nedužnih životinja je bio test hrabrosti i izdržljivost koji su uskoci iz družine morali da polože. Uplašeni svi su pobegli sem Senjanin Tadije, Jovana Kotarac i Komnen Barjaktara.
Čestitost, hrabrost i odlučnost Senjanin Tadije da se uvek odupre svom neprijatelju, pa čak i onda kada ga on uhvati i izloži najstrašnijim mukama dokaz su njegovog jakog karaktera, ogromne snage i herojskog morala. Bio hrabar i vešt borac, nesalomiv i neustrašiv junak, prkosan i gord čovek koji je cenio junaštvo i izdržljivost, a duboko prezirao neodlučnost, slabost i kukavičluk.
Boske
SENJANIN TADIJA
Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa uskočkIh pesama
Književni rod:
Epika
Tema:
Junaštvo, spretnost i snalažljivost
mladog uskoka Senjanin Tadije, njegov izazov i poruka
ostalim uskocima
Analiza
Senjanin Tadija je srpska epska narodna pesma iz uskočkog ciklusa pesama u kojoj su kroz lik mladog uskoka Senjanina Tadije date osnovne karakteristike srpskih uskoka, njihov moral, sampožrtvovanost i srce junačko.
Početak: U ranim jutarnjim časovima četa uskoka predvođena Senjanin Tadijom iz Senja odlazi u planine.
Zaplet: Senjanin Tadija iskušava svoju družinu. Da bi im verno dočarao kakve muke čekaju uskoke koji padnu u šake Turcima, dere kožu sa ovna i jarca i tako oderane ih pušta u bodljikavo granje. Razlika u ponašanju ovna i jarca simbolizuju razliku između hrabrih i neustrašivih uskoka koji su sposobni da izdrže sve muke na koje ih stave surovi turski mučitelji stave i onih slabih, neizdržljivih kukavica koje i pri najmanjem bolu pokleknu. Ovan se ponašao se onako kako dolikuje pravom junaku. Ćuteći je trpeo ogromni bol ne dozvoljavajući neprijatelju da se naslađuje njegovim jaucima. Za razliku od njega, jarac je urlikao iz sveg glasa čim bi osetio i najmanji bol.
Vrhunac: Uplašeni onim što su videli uskoci su pobegli iz svoje družine. Ostala su samo trojica najhrabrijih junaka, spremnih da se u svakom trenutku i po svaku cenu odupru Turcima. Bili su to Senjanin Tadija, Jovan Kotarac i Komnen Barjaktar. Njih trojica su bili snažniji, hrabriji i izdržljiviji od tridesetorice uskoka koji su kukavički napustili svoju družinu. To i sam Tadija poručuje dvojici svojih vernih pratioca. Po njegovim rečima trojica hrabrih, dobrih i snalažljivih junaka uz malo sreće mogu da učine isto što i tridesetorica.
Rasplet: Tri hrabra uskoka iskoristivši svoju pamet i snalažljivost zarobili su Hasan-agu Kuna i trideset njegovih Turaka, bez ijedne rane i mrtve glave. Doveli su ih u grad Senj i strpali u tamnicu bez mučenja i ižvljavanja nad njima.
Epilog: Senjanin Tadija saznaje od svoje majke da mu je Hasan-aga Kuna ubio oca i pogođen tom tužnom vešću uzima pravdu u svoje ruke i agi odseca glavu.
