naporedni odnosi među rečenicama

Kao što postoje naporedni odnosi među rečeničkim članovima, tako isto postoje i naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama.  

Naporedni odnosi među nezavisnim predikatskim rečenicama mogu biti:

☼  sastavni

☼  rastavni

☼  suprotni

☼  zaključni  i

☼  isključni

Sastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama čije se radnje paralelne i međusobno saglasne. Ove rečenice su istog smera i povezane su u jedan saglasan niz. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je i, a ostali su ni, niti, pa, te.

Kupili smo cveće | i krenuli u posetu kod druga.
Ne izlazim na teren
| niti igram košarku.

Kod nezavisnih predikatskih rečenica u sastavnom odnosu veznik može biti izostavljen. U tim slučajevima obavezno se piše zapeta.

Sedim kod kuće, | odmaram se | i čekam Miloša.
Sela je u auto,
| upalila motor  | i odvezla se kući

U sastavnom odnosu, gotovo nikada nema potrebe da se zapeta piše ispred veznika i, dok se ispred veznika ni, niti, pa, te može pisati. Ako je veznik izostavljen zapeta je obavezna.

Rastavni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju različite radnje od kojih će se realizovati samo jedna. Glavni veznik za obeležavanje ovog odnosa je ili. Zapeta se piše kada se veznik ili ponavlja u rečenici, a u ostalim slučajevima se uglavnom ne piše.

Posle škole idem na klizanje | ili ću voziti rolere.
Ili ćemo ići na ekskurziju
| ili ćemo imati nastavu tog vikenda.
Budi dobar prema meni
 | ili me ostavi na miru.

Suprotni odnosi se javljaju među nezavisnim predikatskim rečenicama koje obeležavaju nepodudarne ili suprotne radnje. Veznici za obeležavanje ovog odnosa su: a, ali, već, nego, no. Zapeta je obavezna ispred svih suprotnih veznika

Maja je skrenula levo, | a ja sam otišao desno.
Mnogo sam učila,
| no opet nisam sigurna u sebe.

Zaključni odnosi javljaju se među nezavisnim predikatskim rečenicama u kojima se drugom rečenicom iznosi zaključak koji proističe iz prve rečenice. Ovaj odnos se ne obeležava veznicima, već zaključnom rečcom dakle ili izrazom prema tome. Zaključni odnos se obavezno obeležava zapetama, a nekada može dvema tačkama ili tačkom i zapetom.

Počela je da duva košava, | dakle, biće danas hladno.
U gradu je zastoj,
|  prema tome, nismo mogli stići na vreme.
Nisam ponela džemper:
| ne mogu na sneg.

Isključni odnosi se javljaju među predikatskim rečenicama u kojima se sadržaj druge rečenice isključuje iz onoga što označava prva rečenica. Ovaj odnos se obeležava veznicima, odnosno vezničkim spojevima: samo, jedino, samo što, jedino što. Isključni odnos se obavezno obeležava zapetama.

Svi smo otišli iz učionice, | jedino je Maja ostala.
Sto je postavljen,
| samo što još nismo upalili sveće.
Odlično skače u blok,
| jednino što mu je raspon ruku mali.

 

Napomena:  

Rečenice u naporednom odnosu razdvojene su vertikalnom linijom |, odnosno |.

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane