Nemušti jezik - prednost ili nevolja

Nemušti jezik je jezik kojim se čovek može sporazumevati sa svim živim bićima na svetu.  On ima svoje prednosti i svoje mane. S jedne strane čoveku daje moć, čini ga boljim, pametnijim i sposobnijim od svih drugih, ali s druge strane može da mu donese i velike nevolje ako se ta moć zloupotrebi.

Čovek koji poznaje nemušti jezik razume govor životinja i može da razgovara sa njima. Slušajući šta životinje pričaju on u svakom trenutku može da sazna kakve su njihove namere i da shvati način na koji one razmišljaju. Onome ko poznaje nemušti jezik svaka travka sama priča o svojoj lekovitosti, a onaj koji zna lek za svaku bolest veruje u to da će uvek biti zdrav i ne plaši se ničega. Znati nemušti jezik je nešto što bi svaki čovek poželeo, jer on je tajno oružje koje mu pruža prednost u odnosu na druge ljude. Imati dar nemuštog jezika znači imati moć, ali ovaj dar je poseban i ne može da ga stekne svako. On se zaslužuje i dobija kao nagrada, a oni koji ga dobiju moraju da ga čuvaju kao najveću tajnu. Da bi neko dobio nemušti jezik mora da bude pošten i skroman čovek,  dobar i hrabar kao mladi čobanin koji je savladavši sopstveni strah rizikovao svoj život da spasi nekoga koga uopšte ne poznaje i do koga mu nije stalo. Kroz njegov život i njegovo ponašanje mogu se uočiti sve prednosti i mane nemuštog jezika. S jedne strane on ima lagodan život i veliko bogatstvo, a s druge strane nesiguran život sa izazovom tajne i stalnom strepnjom da neko ne otkrije njegov dar. U strahu da njegova tajna ne bude otkrivena, on čini loše delo.  Slušajući šta govori životinja, ne odoleva iskušenju i prema svojoj trudnoj ženi se ponaša kao životinja, što sigurno ne bi radio da nije znao taj čudesni nemušti jezik.

Nemušti jezik čoveku daje moć da zna sve jezike sveta i razume govor svakog živog biće,  pomaže mu da dokuči nešto novo i nepoznato, ali ga isto tako dovodi u opasnost, jer je tu moć teško kontrolisati i od drugih sačuvati.  U strahu da ne izgubi dar koji poseduje i moć koju mu on pruža, čak i najbolji i najplemenitiji poznavalac nemuštog jezika u stanju je da čini loša dela.

 Boske
 

Narodna pripovetka
Nemušti jezik

Autor
Pripovetku je zapisao Vuk  Stefanović Karadžić od trgovca Gruje Mahandžiča tokom 1829. godine  dok je boravio u Zemunu,

Tema
Nemušti jezik (Čobanov doživljaj sa nemuštim jezikom i njegovo odolevanje iskušenjima)

Glavni likovi
Čobanin, zmija, žena čobanina

Poruka
Savet slušaj, svojom glavom misli.
Zavist je ko ztrno peska u oku.
Ko dobro čini dobrim će mu se vratiti

 

Analiza

Za glavni motiv narodne pripovetke "Nemušti jezik" može se reći da je internacionalni, jer se u pripoveci govori o nemuštom jeziku, odnosno govoru životinja koji je u svim delovima naše planete isti, tako da onaj ko ga poznaje može razgovarati sa svim živim bićima na svetu., dok je osnovna ideja pripovetke da se čitaocu dočara značaj radoznalosti u svakodnevnom životu, da ga podseti da se ni u čemu ne sme preterivati i da s druge strane istakne neiscrpnu mudrost naroda i radoznalost kao nepresušni izvor novih saznanja i mudrosti. Ova pripovetka čitaoca navodi i na razmišljanje o odnosima muškarca i žene u prošlosti i  nasilnom postupcima muškaraca prema ženama koji su očigledno tada bili uobičajeni, dok se u današnje vreme za njih nema opravdanja, jer su loši i ponižavajući.  Ženska radoznalost se u mnogim bajkama završava kažnjavanjem znatiželjne žene, ali čak i u bajkama prebijanje trudne žene je neprimerna kazna. Lik čobanina je dat u kontrastu. S jedne strane on je junak koji rizikuje svoj život da bi spasao nekoga i zbog toga zaslužuje da dobije dar nemuštog jezika. S druge strane on je običan čovjek koji se plaši da će njegova tajna biti otkrivena, pa iz straha postaje nasilan prema svojoj ženi i sopstvenom detetu u njenoj utrobi.

 

               Nazad                                                                                Vrh strane