rečenice

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje.  Ona je izgovorena ili napisana misao. Rečenicom najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

   Prema značenju rečenice se dele na:

v   obaveštajne, 

v   upitne, 

v   uzvične,

v   zapovedne i

v   željne.

Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama. Na kraju obaveštajnih rečenica nalazi se tačka.

Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica nalazi se upitnik.

Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.

Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).

Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica  se nalaze uzvičnik.

Prema sastavu rečenice se dele na:

v   proste  i

v   složene.

Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice. Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat. Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju i još neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.

Prosta neproširena rečenica:   Marko sedi. Hladno je.

Prosta proširena rečenica:   Moj drug Marko sedi na kauču.  Danas je hladno.

Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno  to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.

Složena rečenica:  Marko sedi i razmišlja.  Marko sedi na kauču i misli na tebe.

 

                         Nazad                                                                                                    Vrh strane