Vojvoda Prijezda

Vojvoda Prijezda je veliki vojskovođa iz grada Stalaća koji se suprotstavio turskom caru i njegovim ponižavajućim zahtevima. Ponosni Prijezda više je voleo da časno umre nego da živi bez časti i poštovanja.

Kada je turski car zatražio od vojvode Prijezde da mu preda tri svoja dobra: vernu ljubu Jelicu, konja Ždrala i sablju navaliju, hrabri vojvoda je to odlučno odbio. Prkosno je poručio caru da mu ne da nijedno njegovo dobro i da se ne plaši ni njega ni njegove moćne vojske. Prijezda je bio u mogućnosti da bira između života bez časti i borbe za čast, ali nijednog trenutka nije imao dilemu šta mu je činiti. Čim je pročitao careve zahteve, izabrao je da se bori za ono što je njegovo i da časno umre ako u tome ne uspe. Bio je ponosan, hrabar i odlučan u svojim namerama. Ni pod koju cenu nije želeo da popusti pred ucenom pohlepnog Turčina. Kada je shvatio da je turska vojska mnogo jača od njegove i da ne može da sačuva svoja dobra odlučio je da ih sam uništi i nakon toga ode u smrt. Odsekao je glavu svome konju Ždralu, da ga turski car ne jaše i slomio sablju navaliju, svoju desnu ruku, da je turski car ne paše. Voljenoj ženi Jelici nije mogao da naudi. Puno ju je voleo i verovao joj je, tako da joj je dao da sama izabere da li će sa njim u smrt poći ili će ljuba Turčinova biti. Razumna i odana Jelica ga nije izneverila. Više je volela da časno pogine sa svojim mužem nego da svoju veru pogazi. Držeći se za ruku svoju vernu ženu Prijezda je skočio u hladnu Moravu, a turski car je ostao praznih ruku.

Vojvoda Prijezda je hrabro i odlučno ušao u borbu sa mnogo jačim neprijateljem da bi odbranio ono što voli i što mu s pravom pripada. Iako je u toj neravnopravnoj borbi izgubio sva svoja dobra i svoj život, on je iz nje izašao kao moralni pobednik, jer nije izgubio svoju čast i svoje dostojanstvo

Boske

 

Epska pesma iz pokosovskog ciklusa pesama
Smrt Vojvode Prijezde

Tema
Herojska odbrana grada Stalaća i  samopožrtvovanost vojvode Prijezde i njegove žene Jelice.

Glavni likovi
Vojvoda Prijezda, Jelica, turski car Mehmed

Analiza pesme

Smrt vojvode Prijezde - epska pesma o antičkom heroizmu branilaca Stalaća je  drama koja se razrešava na intimnom planu, u odluci Prijezdine žene Jelice (za nju se kaže ne samo da je "verna ljuba" nego i "gospođa razumna") da dobrovoljno prati u smrt svoga muža mesto da ljubi "na sramotu Turke".

Početak pesme: Ponižavajuće pismo turskog cara Mehmeda upućeno vojvodi Prijezdi u kome mu on traži ono što je Prijezdi najvrednije: njegovu sablju, konja Ždrala i ženu Jelicu.

"O Prijezda, vojvodo stalaćka!
Pošlji meni do tri dobra tvoja:
Prvo dobro, sablju navajliju,
Koja seče drvlje i kamenje,
Drvo, kamen i studeno gvožđe;
Drugo dobro, Ždrala konja tvoga,
Koji konjic može preletiti
Zasobice i po dva bedema;
Treće dobro, tvoju ljubu vernu."

Zaplet: Vojvoda Prijezda se suprotstavlja caru Mehmedu i odbija da ispuni njegove zahteve. Opsada grada Stalaća od strane turske vojske.

"Car-Mehmede, turski gospodaru!
Kupi vojske koliko ti drago,
Pod Stalaća kad je tebi drago,
Udri Stalać kako ti je drago,
- Ja ti dobra ne dam nijednoga;
Ja sam sablju za sebe kovao,
A Ždrala sam za sebe hranio,
A Ljubu sam za sebe doveo;
Pa ti ne dam dobra nijednoga!"
Diže vojsku turski car Mehmede,
Diže vojsku, ode pod Stalaća,

Vrhunac: Pijezda je tri godine odolevao opsadi turske vojske, ali su Turci bili mnogo jači. Svestan da ne može odbraniti donosi odluku da uništi svoja dobra. Konju Ždralu je odsekao glavu, polomio je sablju navaliju, ali nije mogao da naudi svojoj ženi Jelici,. Njoj je dao da bira da li će sa njim časno poginuti ili ljuba Turčinova biti.

"Jao Ždrale, moje dobro drago,
Ta neka te turski car ne jaše!"
Prebi britku sablju navaliju:
"Navalija, moja desna ruko.
Ta neka te turski car ne paše!"
Pa otide gospođi u dvore,
Pa gospođu prihvati za ruku:
"O Jelice, gospođo razumna,
Ili voliš sa mnom poginuti,
Il' turčinu biti ljuba vjerna?"
Suze roni Jelica gospođa:

Jelica  nije bila samo verna supruga, nego i kao veliki rodoljub. Ona, ni po cenu svog života ne želi da se odrekne svoje vere.

Volim s tobom časno poginuti,
Neg' ljubit na sramotu Turke,
Neću svoju veru izgubiti
I časnoga krsta pogaziti."

Rasplet: Žrtvovanje vojvode Prijezde i njegove žene Jelice. Ne mogavši da pobedi silnu tursku vojsku  i odbrani svoja dobra od pohlepnog turskog cara, Prijezda je sa svojom ženom Jelicom skočio u hladnu Moravu. Više voleo da časno umre, nego da izgubi svoje dostojanstvo i doživi poniženje.

Uzeše se oboje za ruke,
Pa odoše na bedem Stalaća,
Pa besedi Jelica gospođa:
"O Prijezda, dragi gospodaru,
Morava nas voda othranila,
Nek Morava voda i sahrani!"
Pa skočiše u vodu Moravu.!

Epilog: Osvojivši Stalać turski car Memed je doživeo razočaranje, jer osim grada nije osvojio nijedno dobro vojvode Prijezde, niti je uspeo da ga pokori i ponizi. Ostao je praznih ruku, nezadovoljan i besan, a njegovo ljutnja se ogleda u proklinjanju grada Stalaća:

Ljuto kune turski car Memede:
"Grad-Stalaću, da te Bog ubije!
Doveo sam tri hiljade vojske,
A ne vodim nego pet stotina."

 

                         Nazad                                                                                                 Vrh strane