JOTOVANJE  

Jotovanje je glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa suglasnicima ispred sebe koji nisu prednjonepčani suglasnici (Z, S, D, T, N, L, K G, H) i na taj način daje prednjonepčane suglasnike (Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, Č).

Primer: VEŽEM

vezati – vez + jem – vezjem – vežem

Kada se sonant J nađe ispred usnenih suglasnika B, P, V, M ne stapa se sa njima, već prelazi u samoglasnik LJ, pa dobijamo grupe BLJ, PLJ, MLJ i VLJ:

Primer: GLUPLJI

glup – glup + ji – glupji – gluplji

Jotovanje se javlja u sledećim slučajevima:

Komperativ prideva

Primer:  CRNJI

crn + JI – crnJI – crnji

Prezent pojedinih glagola

Primer:  HRAMLJEM

hramati – hram + jem – hramjem – hramljem

Kod glagola čija se prezentska osnova završava na K, G, H,  ako glagol ostaje nepromenjen u trećem licu množine prezenta izvršena glasovna promena je palatalizacija.  U ostalim  slučajevima  izvršeno je jotovanje.

Primer: PEČEM

JA pečem – ONI peku.  (Izvršena glasovna poromena je palatalizacija)

Primer: PEČEM

JA stružem – ONI stružu. (Izvršena glasovna poromena je jotovanje)

Trpni pridev pojedinih glagola

Primer: VOLJEN

voleti – vol+ jen – voljen

  Instrumental jednine imenica ženskog roda koje se završavaju na suglasnik

Primer: GLAĐU

glad – glad+ ju – glađu

  U izvedenim rečima

Primer: CVEĆE

cvet – cvet + je – cveće

 

zvezdica  Jotovanje i druge glasovne promene

Često su u rečima u kojima je izvršeno jotovanje izvršene  i druge glasovne promene:

1) jednačenje suglasnika po zvučnosti, gubitak suglasnika, jotovanje

Primer: ISITNJEN

iz + sitniti  – izsitniti  – isitniti –  isitn + jen – isitnjen

2)  jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, jotovanje

Primer: IŠČAŠENJE

iz + čašiti  – izčašiti  – ižčašiti –  iščašiti – iščašenje

3) jotovanje, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe

Primer: GOŠĆA

gost + ja – gostja – gosća –  gošća

 

     Ne pravi greške kod komperativa prideva!

strog + JI –  stroži         Nepravilno:   strožiji

besan + JI – bešnji        Nepravilno:   besniji

tesan + JI – tešnji         Nepravilno:   tesniji

visok + JI – viši             Nepravilno:   visočiji